Придворица – поклано село

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних који се нису ту затекли.

Приредила: Милосава СУПИЋ ВУКОВИЋ

Придворица је једно од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини у којем су усташе 1941. године побиле све становнике, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200.

Милан Никчевић, професор историје из Гацка, наводи да је Придворица, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, рана која не може да зацијели и има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину.

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних којих се нису ту затекли.

На православни Божић, 7. јануара 1942. године, усташе су на превару похватале све становништво и на најсвирепији начин убијале дјецу, жене и старце.

Придворица је село којег нема, па се све приче причају из архива и предања, а само рушевине зарасле у шибље свједоче да је ту некада било живота. Нема ко да их обнавља.

Хроничар ратних дешавања у Херцеговини, историчар Саво Скоко у својој књизи „Крваво коло Херцеговачко 1941-1942.“, описујући стравичан злочин у Придворици, написао је да су злочинци прво све становништво повезали, а потом, након стравичног мучења и мрцварења, поклали или убили тупим предметима: кочевима, придругама, лопатама и сјекирама.

Након ликвидације свих одраслих мушкараца, млађе жене и дјевојке су натјеране да покупе унакажене лешеве очева, мужева и браће, који су лежали у локвама крви, а потом су силоване, па затворене у шталу и запаљене са дјецом, мајкама, бабама и свекрвама.

Скоко је у књизи написао да је мало стратишта у Херцеговини са којих нико није успио да побјегне као што је то случај у Придворици.

„Не постоје аутентична свједочанства жртава о злочину. Већ само његови крвави трагови и оскудни подаци које су дала двојица учесника у том злочину органима Државне безбједности у Гацку, на основу којих је и написан овај текст“, наводи се у књизи.

Свих 150 учесника у овом монстроузном злочину одликовано је Указом поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића златним, сребрним и бронзаним колајнама за храброст.

Да би се о Придворици говорило и подсјећало на истину, Клуб Гачана у Београду званично је покренуо иницијативу и сачинио студију да Придворица буде проглашена за спомен-комплекс.

Никчевић истиче да је прича о Придворици, након Другог свјетског рата, када се није смјело много говорити о томе, ишла тихо, од села до села и била казивана уз гусле.

„Морамо да Придворицу, Пребиловце и Корићку јаму приближимо новим генерацијама, да истину изнесемо на свјетлост дана и да се око тих мјеста и мученичких предака окупљамо“, наглашава Никчевић.

Он напомиње да у уџбенике морају ући и Пребиловци и Придворица, као и да се више мора говорити о Јасеновцу и Јадовну.

У Придворици је једино Црква Светог кнеза Лазара остала као свједок постојања српског становништва.

Захваљујући гатачком пароху Велимиру Ковачу, који је уложио велики напор у организацију обнове цркве и њено уређење, иако није припадала његовој парохији, овај вјерски објекат сада служи намјени, а око њега се окупља народ Херцеговине и подсјећа стравичних догађаја.

Свештеник Ковач истиче за Срну да је 1936. године неимар Вуле Скоко са мјештанима подигао цркву и да је једна мања обнова услиједила након Другог свјетског рата.

Вољом и трудом општине Гацко, добровољних давалаца крви, ловачког удружења „Врањача“, Планинарског друштва, сродника мјештана Придворице из сусједних села и општина, те свих добрих људи, обновљен је храм који је 26. јула 2009. године освештан.

Ковач каже да су у току припреме за Видовдан – 28. јун, када је и слава цркве, те истиче да се очекује велики број гостију.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Слободанка Тановић-Шкоро: Требињем и данас шетају људи који заташкавају усташки злочин над Придворачком јамом

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из …

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног …