Преживели Јасеновац без мржње

У припреми документарни филм „Завештање“ Ивана Јовића – сведочанства о страдању Срба у усташком логору

Четири године снимања, 450 сати архивског материјала и око сто сведока страхота у Јасеновцу биће сажето у два сата документарног филма „Завештање“, аутора Ивана Јовића. Филмом, који ће бити завршен у мају, биће обележено 75 година од формирања логора у Јасеновцу.

– „Завештање“ се разликује од уобичајених прича о овом логору. Реч је о својеврсним видео-тестаментима, личним причама бивших затвореника – објашњава Јовић за „Новости“.

Његови саговорници присећали су се ратних страхота, али и живота пре и после логора.

– Они нису само сведоци страдања у НДХ, већ сведоци целог једног века. У интервјуима су говорили о свему, од рођења у предратним годинама, причама из рата, логора и поратном периоду, све до данас. Већ у позним годинама, наши саговорници присећали су се свог детињства и села, и како је болело када је то село нестало у рату, али и колико их данас боли када им унуци и праунуци одлазе у Канаду, Аустралију, у потрази за бољим животом – прича Јовић.

По речима аутора, њихова намера није да прикрију или умање злочине против човечности у Јасеновцу, већ да прикажу преживеле и васкрсење српског бића.

– Они су преживели логор, израђали децу и овај филм има за циљ да слави њихов живот и победу над свирепошћу какву човечанство не памти.

„Завештање“ је снимљено тако да се кроз њега провлаче исти мотиви.

– Када поменемо „воз“, није важно о ком временском периоду говоре сведоци, нити да ли он иде у Сисак или Доњу Градину, вама се чини као да су сви они били у једном возу. Када говоре о одвајању од мајке, без обзира на то где се то дешавало, чини вам се да су сви чули исти јецај и врисак жене којој узимају дете.

Бака Цвета је преживела све ужасе логора

У снимању ових потресних животних исповести само је редитељ Иван Јовић био присутан од почетка до краја. Остали чланови екипе су се смењивали, јер нису могли да издрже да слушају толика сведочанства о ужасима.

– Једна од сведокиња причала нам је како је у сабирном центру тражила своју сестру Даницу. Ушла је у једну велику просторију у којој је било стотину деце. Владао је апсолутни мук, нико није плакао. Почела је да дозива сестру именом, али се нико није јављао. Падала је ноћ и једва је успевала да види, па је решила да се врати ујутру. Сачекала ју је празна просторија, без деце.

ФИЛМСКА ВЕРЗИЈА

Према речима аутора, биће направљена филмска верзија „Завештања“ која је за јавну употребу, али и она друга намењена стручној јавности. Неколико музеја показало је интересовање да у својим архивима сачува сведочанства жртава Јасеновца.

Када су људе који су преживели највеће ратне страхоте и зверства у Јасеновцу упитали који им је најтежи тренутак у животу, добили су изненађујући одговор.

– Најтеже је данас, када нам деца и унуци одлазе!

По речима Јовића, сличне речи чули су од већине својих саговорника. Цела екипа се расплакала када је један бивши логораш у камере рекао да му је данас најтеже:

– Не смем да умрем јер деца живе од моје пензије – биле су његове речи. До краја живота сви имају само једну жељу – да не умру у беди!

Али, зар није рат најстрашнија ствар на свету?

– Када је рат, онда је свима рат, свима падају бомбе. Најтеже је кад си стар, немоћан, заборављен, а видиш да се све урушава – објашњава један бивши логораш.

Међу сведоцима, од којих најстарија жена има 104 године, налазе се и брачни парови, браћа и сестре, али и комшинице из истог села које су се пронашле годинама касније.

– Имамо сведоке који су после рата проналазили браћу и сестре, покрштене, али и оне који их и данас траже – објашњава Јовић.
Неки од његових саговорника тек сада су проговорили о логорским данима, па су многа деца први пут чула приче својих родитеља. На питање зашто су ћутали толико дуго, одговарали су да су хтели да поштеде најближе свих страхота.

– Нисмо дозволили да се мржња усели у наша срца – био је њихов одговор.

ПОРОДИЧНА ИСТОРИЈА

„ЗАВЕШТАЊЕ“ је за његовог аутора много више од филма. То је и лична прича породице Јовић. Иванова супруга Моња, која је писала сценарио за његов награђивани дебитантски филм „Исцељење“, праунука је жене која је страдала у озлоглашеном логору. Њена бака је преживела четири ратне године у збегу.

– Наша породична историја везана је за геноцид, и наша деца носе у себи тај печат Јасеновца. Али, сви људи из тог краја имају неку сличну причу или чланове породице који су страдали у логору – објашњава редитељ.

Ана ПОПАДИЋ, Новости