arrow up

Подијелите вијест:

Прешућен испад сисачког бискупа у Зрину

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/sisacki biskup.jpg

Сисачки бискуп Владо Кошић ових jе дана помjерио границе црквене бахатости када jе прогласио ауторска права на кориштење имена светог Квирина, заштитника Сиска и забранио његово кориштење без дозволе бискупиjе, након што jе на туристичкоj манифестациjи Келтска ноћ jедна сплав била посвећена оснивању сисачког партизанског одреда, а jедна светом Квирину. Јавност jе остала запрепаштена, а градска организациjа СДП-а у саопћењу jе оциjенила да би „и свети Квирин 1941. био партизан“. 

„Остао сам запрепаштен и љут кад сам видио да се на истоj приредби у Сиску, коjи воли за себе рећи да jе град хрватских побjеда, славе свети Квирин, сисачки бискуп и мученик и заштитник тог града, те партизани, злочинци коjи су рушили цркве и убиjали живу цркву. Забрањуjем било какву употребу имена и лика светог Квирина заjедно са злочинцима партизанима jер као католички бискуп имам на то право“, изjавио jе Владо Кошић.

Било jе jош много критичких коментара, но нитко ниjе реагирао на чињеницу да jе Кошић то изрекао у Зрину, тиjеком мисе за страдале у Другом свjетском рату, и то баш 9. септембра, када се у Зрину водила таква борба да медиjи данас пишу како су га „партизани уништили 1943. године“. Зрин jе годину дана након партизанског уласка доиста спаљен, а сви становници су протjерани.

Но више нитко не напомиње да jе Зрин приjе тога био злогласно усташко упориште из коjег су посвуда по Баниjи убиjали Србе или их трпали у логоре, палили им куће и пљачкали имовину.

Зато би се могло чинити да бискуп Кошић штитећи име светог Квирина и осуђуjући само партизане као злочинце, успут штити jедног не баш светог Анту, коjи jе тада у Зрину, а изгледа и данас, имао броjне фанове.

Извор: СНВ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​