ПРЕНОСИМО: Живеће Крајина ! – Извештај: Предраг Маринковић

Удруженим снагама у суботу 14. августа спроведена jе jош jедна у низу великих хуманитарних акциjа на подручjу српске Краjине. У овом великом заjедничком подухвату учествовало jе, поред наше, jош три братске организациjе:
Српско друштво Задужбина – Словениjа (250€), Хуманитарна Организациjа Немањићи Тићино – Шваjцарска (700€) и Српска Православна Омладина Инсбрук СПОЈИ – Аустриjа (300€). Наша организациjа у овоj акциjи jе учествовала са 2.100€.

На подручjуЛике у местима Доњи Лапац, Грачац и Срб помогнуто jе девет српских породица са двадесетдвоjе деце узраста до 20 година. Испоручена jе помоћ у вредности од преко 3.300€.

За ту своту успели смо да набавимо следећу помоћ:

– 3 шпорета на дрва
– 1 комбиновани шпорет плин/струjа
– 2 веш машине
– 2 фрижидера
– 10м³ дрва за огрев
– 1 лежаj

Поред главне помоћи,за наjмлађе смо обезбедили и књиге о светитељима, наjлепше српске басне, приповетке, баjке, школски прибор, друштвене игре, одећу, слаткише, лопте и играчке.

Након вишенедељног планирања, и усклађивања обавеза међу организациjама, договорено jе да се акциjа започне састаjањем у Доњем Лапцу у суботу 14. августа у раним jутарњим часовима код нашег домаћина оца Предрага. Представници наше организациjе су пут започели из Зворника, где смо се нашли са нашим приjатељима из ХО „Немањићи“ и заjедно кренули пут Лике.

Прелепи пеjзажи личких брда, пашњака и планина дочекали су нас рано уjутру по уласку на тло Краjине. Нажалост идилу jе прекинуо низ спаљених и порушених српских кућа коjе су нас немо посматрале покраj пута, а веруjем да када би могле да говоре, рекле би оно што вероватно сви ми знамо. Међу свима нама jе остао горак укус у устима због лепоте земље коjа jе вековима била српска, где су наши преци стотинама година чували српство и Православље,а коjа jе сада пуста и препуштена неком другом коjи jе не заслужуjе.

По доласку у Доњи Лапац убрзо налазимо кућу оца Предрага коме се и овим путем захваљуjемо на гостопримству и на великоj помоћи приликом организовања и спровођења ове акциjе у дело. Након краће разраде плана стижу нам и троjица приjатеља из „Задужбине“ и полако се креће на посао. Прва породица коjу смо обишли jе била породица Трбоjевић из Грачаца коjи се налази на неких сат времена вожње од Доњег Лапца. Двоjе деце близанце деветогодишњаке Стефана и Мариjу одгаjа и подиже тетка Гордана заjедно са своjом маjком. Стицаjем околности тетка jе за ове малишане и отац и маjка. Као и за већину породица коjе смо обишли, социjална помоћ представља jедини извор прихода и за породицу Трбоjевић. За ову породицу смо наменили шпорет на дрва док су дечица добила поклоне у виду играчка,књига и слаткиша.

Након посете породици Трбоjевић одлазимо у банку где обављамо уплату за поручену белу технику коjа ће бити испоручена свим породицама у наредних недељу дана. Пошто нам jе преостало jош неутрошених средстава, одлазимо у обилижњи мегамаркет где купуjемо школски прибор и слаткише за децу.

Пут нас даље води ка месту звучног имена- коjе само своjим именом сведочи коjи jе народ овде живео столећима, а нажалост данас само преживљава- то jе место Срб. У Србу нас jе дочекала многочлана породица Ђилас коjа броjи шесторо мале деце од наjмлађе Слађане (месец ипо дана) преко Мирослава (2 год.), Стевана (3 год.), Радмиле (5 год.), Милице (7 год.) и Предрага (9 год.). Одбор за дочек jе био спреман на челу са оцем породице Радиславом и његовом супругом и малом воjском деце коjа су jедна другом до увета,што би се рекло. Ова породица тренутно борави у jедном од социjалних станова где проводе већину времена због обавеза деце у школи, док су за време распуста у свом кућерку у оближњем селу. Отац Радислав ради сезонски у комуналном предузећу док се ван сезоне сналази надничењем, односно сечом дрва. Мали Ђиласи су се веома обрадовали нашом посетом,а поготово лоптама и слаткишима коjе нису испуштали из руку сво време. Ипак и поред све игре увек су будно мотрили на своjу наjмлађу сестрицу Слађану коjа jе безбрижно спавала у свом кревецу. Отац Радислав прави домаћин иако материjално сиромашан, инсистирао jе да пред наш долазак испече jедно домаће jагње, чиме нам jе исказао захвалност за нашу посету и помоћ коjу смо му наменили. За ову породицу поред занимациjа за наjмлађе наменили смо и комбиновани шпорет. Након дружења са наjмлађима и морам напоменути изврсне jањетине, пут настављамо даље.

Преостале породице за обилазак и помоћ су се налазиле у Доњем Лапцу и ближоj околини. Пред улазак у Доњи Лапац долазимо до куће Милорада и Вере Ковачевић и њихово двоjе деце Душана (8 год.) и Наташе (14 год.). Милорад Ковачевић бивши припадник воjске Републике Српске Краjине живи доста тешко са своjом породицом. Повремена надничења су jедини извор прихода. Милорад jе на нас све оставио веома позитиван утисак своjим чврстим и непоколебљивим ставовима да остане и истраjе на свом вековном огњишту и сачува прадедовску веру. За Милорада и његову породицу наменили смо фрижидер и кауч, а за дечицу као и у претходним случаjевима књиге, школски прибор, слаткише. И у овоj кући смо били дочекани домаћински, онако како само Србин дочекуjе своjе госте. Отац Предраг нас jе морао напустити на кратко због приватних обавеза, па смо следеће две породице пронашли уз помоћ Милорада коjи jе кренуо са нама као водич и остао до краjа наше акциjе са нама.

Четврта породица у низу jе била породица Рашета. Родитељи Снежана и Милан са синовима Зораном (21 год.), Гораном (20 год.), Лазаром (17 год.) и Наташом (11  год.) живе у веома тешким условима. Социjална помоћ и син Зоран коjи се бави помало сточарством су jедини извори прихода. Болест и немаштина оставили су видне последице на овоj породици. Мала Наташа болуjе од епилепсиjе, али како смо сазнали од оца Предрага после боравка у jедном од наших манастира и читања молитви за оздрављење Божиjом вољом напади су престали, а надамо се да ће тако и остати. Породици Рашета смо наменили шпорет на дрва док су деца добила књиге, слаткише и школски прибор.

Наjтеже стање смо затекли код породице Бибић. Породица живи у нехуманим условима у две оронуле просториjе, где бораве отац Милан коjи jе нервни болесник и неспособан jе за рад са супругом Надом и децом Мирjаном (14 год.),Слободаном (16 год.) и малим Иваном (10 год.). Ова породица преживљава од социjалне помоћи и дечиjег додатка. Нажалост више од jедне веш машине и пратећих занимациjа за децу нисмо могли да обезбедимо. Уз речи подршке овоj породици да издржи опраштамо се и крећемо даље.

Долазимо до наших познаница од наше прошле акциjе бака Милице и њене унуке Миланке (15 год.). Детаљ коjи сам заборавио да поменем jесте да нам jе од Грачаца друштво сво време правила и мала Миланка коjу смо тамо покупили и повезли до њене куће. За Миланку смо купили мало одеће и поклонили jоj jедну књигу и мало слаткиша. Главни део помоћи за наше српкиње jе било 10м дрва за огрев, коjе очекуjемо да стигне идуће недеље. Такође смо видели и шпорет на дрва коjи смо им обезбедили прошлога пута и са коjим су презадовољни. Иако смо и овде били позивани да се задржимо jош и да се почастимо мало, морали смо да одбиjемо због недостатка времена. Уз обећање да ћемо се видети Боже здравља опет, настављамо пут даље.

Следећа станица била jе породица Љиљак где живе млади супружници Валентина и Стево са троjе деце Тиjаном (8 год.), Дариом (7 год.) и наjмлађим Даниjелом (2 год.). Домаћин Стево ниjе био присутан па су нас угостили његова маjка и супруга Валентина као и дечица коjа су нам правила друштво. Као и остале и ова породица се довиjа на разне начине како би обезбедила себи живот достоjан човека. Бабина скромна пензиjа, дечиjи додатак и Стевино надничење су jедини извори прихода. Овде су дечица била мало стидљивиjа док jе наjживахниjи сво време био штенац шарпланинац Рекс коjи нас jе све забављао. Дечица су се наравно као и сва остала наjвише обрадовала слаткишима и играчкама док ће се млади родитељи засигурно обрадовати новоj веш машини коjу смо спремили као донациjу за њих.

Полако напуштамо ужи круг општине Лапац и крећемо до преостале две породице из плана за помоћ. Пре тога на предлог оца Предрага коjи нам се опет у међувремену прикључио обилазимо цркву Св. Илиjе коjа датира са краjа XVIII века и jедна jе од наjстариjих у том краjу. За мене посебно интересантно jе било jер jе први прота у тоj цркви по протеривању турака из тих предела био моj презимењак. Црква jе наjвећу штету претрпела након другог св. рата од стране комунистичке пете колоне, а сада уз велики труд оца Предрага полако враћа стари сjаj.
Недалеко одатле у селу Небљуси обилазимо породицу Бубало. Родитељи Милан и Јасна ту живе са своjа два синчића Радетом (3 год.) и Даниjелом (2 год.) као и са Милановим родитељима. Раде и Даниjел скоро сигурно у будућности успешни спортисти и надамо се репрезентативци Србиjе наjвише су се обрадовали лопти, коjу иако имаjу jош неколико у дворишту нису испуштали из руку. Док jе део наше екипе седео са наjстариjим члановима фамилиjе Бубало и разговарао о њиховим текућим проблемима, нас пар jе тестирало спортске вештине наjмлађих Бубала. Док jе лопта била у првом плану код наjмлађих, веруjемо да ће се исто тако и наjстариjи чланови ове породице обрадовати шпорету на дрва коjи смо наменили за њих.

Већ видно исцрпљени али не и са мањком енергиjе и ентузиjазма стижемо до последње породице планиране за посету. Породицу Репац коjу чине отац Владимир, маjка Зорица и деца Владана (3 год.) и мали Радован (непуних годину дана) помогли смо са jедним фрижидером. Мала Владана jедно веома живахно детенце, са чим ће се сложити и сви моjи сапутници jедноставно ниjе стаjала са причом и скакањем док jу jе њен мали брат Радован сво време гледао збуњено непуштаjући гласа иако jе и он био „жртва“ њене живахности, те нам jе све то на краjу исцрпљуjућег дана представљало изузетно комичну ситуациjу. Уз срдачне поздраве опраштамо се и са овом породицом и приводимо акциjу краjу.

Као што jе био добар домаћин током целе акциjе отац Предраг у том духу и завршава дружење са нама у jедном приjатном ресторану надомак Бихаћа. Сви срећни jер смо завршили све што jе било планирано уз опуштену атмосферу и приjатну вечеру приводимо и званично акциjу краjу. Растаjемо се уз обећања да ћемо одржавати редован контакт и уз Божиjу помоћ правити jош оваквих акциjа. Желео бих да напишем и да ми jе неизмерно драго што су поред финансиjског учешћа друштво и на самом терену правила браћа из „Задужбине“ и „Немањића“.

Положаj српскога народа у Краjини остаjе и даље критично тежак. Као и на Косову и Метохиjи наш народ jе веома угрожен и на подручjу Краjине, изложен разним врстама шиканирања и немогућности добиjања адекватног запослења. Краjина се не налази хиљадама километара удаљена од Србиjе, а jош мање од Републике Српске, Словениjе, Црне Горе…Ниjе на краj света, и свако од нас/вас може обићи макар по jедну породицу у Српскоj Краjини. Улиjмо подршку барем своjим присуством тим jунацима коjи су решили да се врате и опстану на своjоj/нашоj дедовини. Пробудимо се и покренимо jер ниjе само Косово-Србиjа!

ЖИВЕЋЕ КРАЈИНА!

Са вером у Бога,
Предраг Маринковић