Гаравице надомак Бихаћа су стравично мjесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Краjине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама jе убиjено и заклано између 12-15000 невиних људи, приjе свега срба, рома и jевреja. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и jединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и jединство не могу градити на лажи, превари и гриjеху. Комунисти су пропустили историjску прилику коjу им jе свиjет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јевреjским и Ромским народом коjег починише усташе, балисти и др. И умjесто да то ураде они потомке жртава геноцида осудише на ћутање, на заборав своjих родитеља, ђедова и бака. Истовремено, комунисти своjе ратне савезнике у борби против Српског народа усташе наградише одлукама, гле парадокса, АВНОЈ-а у Бихаћу и Јаjцу разбиjањем Југославиjе прво на федреалне jединице, а потом 1974.године на републике.
2. jуна т. 2010. године Високопреподобни архимандрит Јелисеj, игуман манастира Симонопетра са Свете Горе, боравећи у Бихаћу изрази жељу да посjети и Гаравице, за коjе му jе приповjедао Епископ Хризостом, те да отслужи помен невино постдралим. И би тако. У пратњи самог Владике Хризостома, те домаћина из Општине Бихаћ и мањом групом вjерника на челу са свештеником о.Далиборем дође на Гарвице, отслужи помен и помоли се за све невино побиjене и затрпане на Гаравицама.
Богољуб-Р.