Прекрајање српске историје!

У Хрватскоj jе пре три месеца емитована епизода документарно – игране сериjе о послератноj „Титовоj комунистичкоj Југославиjи“ (на ХРТ каналу), у коjоj су усташки терористи после Другог светског рата названи „револуционарима са пиштољем и бомбом“ (М. Барешић, З. Хркач и други), jер су бранили хрватске националне интересе, коjи нису задовољени испоштовани у послератноj Југославиjи. „Сувремени хрватски повjесничари“ су тада изрекли тезу да jе то зато што jе наjвећи страдалник у рату и у послератноj Југославиjи био хрватски народ. (Заборавили су на Резолуциjу Информбироа и Голи оток, стратиште у коме jе преко 75 посто осуђеника било српске и црногорске националности.)

Недуго после тога десила се прослава „Олуjе“ и „Бљеска“ у Хрватскоj, где се оне славе као домовинске победе, што за Србе значи протеривање 250.000, неколико хиљада убиjених и несталих током саме акциjе и отимање 50.000 стамбених jединица од особа српске националности. Круна прославе jе био квазиконцерт хрватског назови музичара М. Перковића Томсона у Чавоглавама пред 70.000 разуларених људи усташком иконографиjом и jезивим фашистичким текстовима у песмама („Оj хрватска мила мати, Србе ћемо опет клати“).

Одмах после тога, теолог, „знанственик“ и „хрватски повjесничар“ Стjепан Разум изjављуjе да jе Јасеновац „великосрпски мит“, а не логор у коме jе убиjено на стотине хиљада Срба, Јевреjа и Рома. Он покушава да докаже да тамо ниjе било масовних жртава и да jе”света дужност хрватских повjесничара, а и целог хрватског нараштаjа да каже реч одбране, jер су комунисти за то оптужили цео хрватски народ. Чак jе рекао да су Јасеновцу приписиване жртве коjе су убиjене у Србиjи. За усташки поздрав ”За дом спремни” изjавио jе да jе то jедан од наjлепших, наjродољубивиjих хришћанских поздрава.

Само неколико недеља после тога високи хрватски државни функционер и дипломата Слободан Ланг изjављуjе да jе Хрватима и хрватскоj држави подметнут Јасеновац и позвао на извињење немачке дипломатске представнике. Слободан Ланг изjављуjе да jе Јасеновац нехрватски производ, jер jе холокауст Хитлеров производ: „Павелић ниjе био ни фашиста ни нациста, као што то никада нису биле ни усташе, али су направиле политичку грешку и прекорачиле хрватске „кришћанске ставове“.

Ни трага ни гласа на све ово од „Еуропских, српских историчара“: Стоjановић, Прпа, Голубовић, Перовић. Оне су такозвани интернационалисти, коjи „критички“ гледаjу на понашање српског народа кроз историjу.

После свега овога стиже фашистичка и несувисла изjава градоначелника Сплита Керума, да су Срби извор свих проблема у Хрватскоj, што jе мишљење целе државе и да имаjу наjвећи утицаj на финансиjе и медиjе, као и да Срби треба да знаjу где им jе место. Та изjава неодољиво подсећа на Хитлерову изjаву о jевреjском народу у Немачкоj 1933. године. И опет никаква реакциjа српских историчара.

Наjновиjа или последња у низу неадекватних реакциjа наших историчара, а поготово њихових „проевропских, демократских“ колега (Стоjановић, Прпа, Перовић, Голубовић) jе трагична лакрдиjа и фарса око постављања и скидања, односно нескидања спомен табле Аћиф Ефендиjи. Табла коjа подсећа на његов лик и дело, а поставио jу jе посланик нашег парламента, заслужила jе већу реакциjу читаве jавности, а поготово људи коjима jе историjа професиjа.

Наиме, Аћиф Ефендиjа, односно Аћиф Хаџиахметовић jе уствари Аћиф Бљута, пореклом Албанац, а не Бошњак. Он jе син Емина Бљуте из Ђаковице. Рођен jе 1887. године у Новом Пазару, турску воjну академиjу завршио у Битољу и био jедан од оснивача странке Џемиjет. Политичка партиjа Џемиjет jе била углавном сачињена од Албанаца и муслимана и 1924. била забрањена, jер jу jе финансирала италиjанска, фашистичка амбасада у Београду.

Током рата jе био на страни нацистичке Немачке, фашистичке Италиjе, Бугарске и фашистичке „Велике Албаниjе“. Уз помоћ Ахмет Даце и Бахриjе добиjао jе оружjе од Немаца и наоружавао муслиманске jединице, коjе су учествовале у борби против партизана, четника и неутралних Срба и Црногораца, не правећи разлику међу њима. Аћиф Бљута и његови сарадници заступали су наjекстремниjе и наjкрволочниjе ставове према Србима. Он jе био организатор броjних паљевина и убиjања великог броjа Срба у Ибарском Колашину 1941. године. Ту операциjу су и сами Немци у своjим документима назвали „Крвави талас“. Залагао се за бескомпромисан обрачун и протеривање Срба са свих териториjа у коjима су Шиптари били на власти.

Заjедно jе са Џафер Девом, Шабаном Мустафом и немачким генералом Еберхардом учествовао у организациjи, формирању и попуни злогласних муслиманских дивизиjа „Скендербег“ и „Ханџар“. За активан допринос у извршавању злочина над српским живљем и остваривању интереса Трећег Раjха на овим просторима, за посебне заслуге jе одликован орденом Гвозденог крста Вермахта. Зна се добро ко jе могао бити одликован таквим одличjем у то време. Био jе активни сарадник фашистичке албанске организациjе „Бали Камбетар“. Због учествовања у организациjи убиства неколико хиљада српских воjника, жена и деце, пред краj рата jе ухапшен и стрељан по пресуди за ратне злочине. Само су часни изузеци, господо историчари, учествовали у демаскирању ове злогласне, безобзирне, фашисоидне и историjске личности. Све jе прошло без реакциjе „проевропских“ историчара, jер они селективно тумаче историjу. Они jе тумаче кроз интересе „реалполитике на терену“и ”садашњости“.

Велики израелски дипломата Арие Ливне у свом интервjуу датом пре неколико недеља листу „Новости“, на питање како гледа на колективну сатанизациjу Срба када jе у питању Сребреница и качење етикете „геноцидног” народа, одговорио следеће: „Нема никакве дилеме да су трагични догађаjи у Сребреници нанеле више штете Србима него Бошњацима. Био jе то непотребан ратни злочин за коjи починиоци мораjу да одговараjу. Тврдим и веруjем да у Сребреници ниjе почињен геноцид него тежак ратни злочин, какви се на жалост, дешаваjу у свим ратовима. Лицитирање броjем жртава jе сасвим непотребно, jер jе светска jавност ударила печат на таj документ и то се не може више ништа. Али српска лоша особина jе да не говоре много о своjим страдањима, рачуанаjући да свет за њих зна, као на примеру Јасеновца или злочина извршених над Србима у последњем рату. У свету се ништа не зна, то треба разjаснити, али то много кошта и потребно jе много рада.

У књизи „Геополитика постмодерног света“ Слободана Ерића у текстовима наjвећих интелектуалаца, историчара, политичара с краjа двадесетог века jе и интервjу са Патриком Бjукеноном. Он jе jедно од наjпознатиjих имена америчког конзерватизма, некадашњи председнички кандидат, саветник америчког председника Ричарда Никсона и jедан од малоброjних и изузетно ретких представника америчке администрациjе, ко jе проговорио искрено и са историjске дистанце истинито о догађаjима из наше непосредне историjе с почетка деведесетих и НАТО агресиjе 1999. године.

Бjукенон jе изjавио следеће: „Амерички рат против Србиjе, мале земље коjа нас ниjе напала и коjа jе спасла пуно оборених америчких пилота (Други светски рат), био jе илегалан, неправедан и неуставни рат, jер га Конгрес никада ниjе одобрио. Ми нисмо имали законско и морално право да захтевамо од Срба дозволу да марширамо кроз њихову земљу и да окупирамо Косово, коjе jе припадало вековима Србима, знатно пре него што jе Америка била нациjа. Седамдесетосмодневно бомбардовање Србиjе, коjе jе укључивало невоjне мете, учинило jе да се стидим своjе земље. Индиферентност света и УН –а према ономе што jе било урађено Србима, њиховоj култури и њиховим саборним црквама и манастирима – срамота jе. Повика међународне заjеднице и ћутање света пред протеривањем стотине хиљада Срба са њихове родне груде наговештава висок степен хипокризиjе.“

Господо историчари, баш зато ово ниjе политички памфлет, партиjски наручени текст, ово jе само молба и молитва за све трагедиjе кроз коjе jе прошао српски народ кроз историjу, а коjе код Вас треба да изазову буђење научне свести и националне савести.

Ускоро jе стогодишњица Првог Балканског рата, у коме jе почело уздизање српске државе у двадесетом веку. Пишите, истражуjте, омогућите да држава Србиjа достоjанствено обележи ту историjски годишњицу.

Ниjе важно да ли сте веруjући, религиозни или атеисти, да ли сте политички активни или сте аполитични, да ли сте члан неке политичке партиjе или не, да ли сте ротариjанци, слободни зидари, нешто друго или нешто од поменутог?

Будите људи, будите родољуби, будите научни радници, браните своj народ истином. Браните нас научном истином од наметнутог осећања српске историjске колективне кривице..

Српска колективна историjска кривица не постоjи и не може постоjати као таква, jер нигде у свету ниjе доказана.

Браните своj народ истином, искажите истину и оним другима, што нам приписуjу колективну историjску кривицу и траже немогуће: Да избришемо колективно историjско памћење. Да се одрекнемо предака да би се и наши потомци застидели и заборавили нас.

Историjско колективно памћење jедног народа мора да постоjи због нас самих и због будућих нараштаjа и зато што треба да спречи понављање трагичних рецидива прошлости. Свако зло jе зло и не може бити ништа друго сем тога, ма како га назвали и на шта се све позивали.

“Да будемо и останемо људи у свакоj прилици, никада нељуди.“

“Божиjа воља jе када се човек роди и када се упокоjи,

али какав ће бити за живота од њега само зависи.“

(благопочивши патриjарх српски Павле).

Душан Иванчаjић

Извор: ДВЕРИ