Предворје смрти

Мука Запада зове се Русиjа. Западни стратези знаjу да су природни

ресурси коjе они контролишу при краjу, или су затровани до линиjе са
коjе нема назад. Профит jе одавно важниjи од живота

Ово jе отишло предалеко. Гвоздена завеса, померена с Берлинског
зида неколико стотина километара на исток, спушта се у воде Дњепра.
Европа jе у предворjу хладног рата, западни медиjи „пронашли“ су новог
Хитлера, у току jе мобилизациjа економских, воjних и других ресурса.
Сотона стануjе у Москви, тврде исти они медиjи коjи су Србе доскора
изjедначавали с фашистима и све jе као безброj пута до сада: зна се ко
jе добар а ко лош, ко диктатор ко демократа, ко угрожава а ко брани
свет.

Украjина jе у овоj причи само средство, полигон, делић шаховске
табле из уџбеника америчког геостратега, Бжежинског. Запад окупљен у
Нато више jе забринут за судбину секвоjа него Украjине. Људска права
Украjинаца и Руса у Украjини, демократиjа, парламентаризам… шта
Вашингтон, Берлин, Лондон, Париз имаjу с тим и кога jе тамо брига да ли
ће народ с jедне и друге стране Дњепра имати од чега да живи.

Мука
Запада зове се Русиjа. Западни стратези знаjу да су природни ресурси
коjе они контролишу при краjу, или су затровани до линиjе са коjе нема
назад. Профит jе одавно важниjи од живота, воде, белине кристално чистог
снега, профит jе заменио културу, лепоту, онаj ко не доноси профит мора
да умре, оно што ниjе профитабилно не треба да дише, пиjе воду, да се
храни.

Русиjа располаже резервама нафте и земног
гаса са коjима Европа (уз Русиjу) може да живи све док се не докопа
неког теслиjанског решења енергетског проблема. Русиjа има резерве питке
воде довољне да свет опстане. Русиjа jе огромна, наjвећа држава на
свету, њене шуме, реке, jезера, планински масиви, непрегледне таjге тек
чекаjу истраживаче. Племенити метали, руде, диjаманти… све то Руси у
своjоj земљи имаjу у количинама коjе могу само да се наслућуjу. То jе
циљ Запада. Таj циљ ниjе од jуче, њега су кроз историjу од разних
нападача бранили Иван Васиљевич, Петар Велики, Катарина, Александар,
Николаj Романов, Стаљин… Сада jе ред на Путина.

Бизмарк
jе давно рекао да се Русиjа може угрозити само с позициjе Украjине,
односно Малорусиjе, како се таj простор звао и у његово време. Онаj ко
дуже време контролише та пространства има какву-такву шансу да завлада
Русиjом, казао jе велики уjединитељ Немаца.

Зато
имамо ову крваву украjинску драму на коjоj Запад мисли да решава питање
своjе енергетске и друге будућности, а Путин зна да решава дилему
опстанка Русиjе и Руса; териториjалног, физичког и сваког другог
опстанка.

Међусобно увођење строгих економских
санкциjа између Америке и Европе на jедноj и Русиjе на другоj страни,
значи улазак у фазу коjа претходи оружаном сукобу. То нас учи историjа,
то jе закономерност оваквих ситуациjа. Значи, рат? Не. Значи да jе
Европа, можда и цео свет, у предворjу великог сукоба коjи мора и може да
се спречи.

Још увек може.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости