arrow up

Подијелите вијест:

Представљена књига “Јасеновац, творница смрти”

Народна библиотека “Ћирило и Методије” Приједор организовала је промоцију књиге Радована Пиљка “Јасеновац, творница смрти”.

Народна библиотека „Ћирило и Методије“ Приједор организовала је синоћ промоцију књиге Радована Пиљка „Јасеновац, творница смрти“.
Представљена књига
„Јасеновац, творница смрти“

Ријеч је о драмском колажу писаном као сценарио за филм о Јасеновцу, а базираном на књизи поема о Градини и Јасеновцу истог аутора и на роману “Јасеновац” књижевника и преживјелог логораша Љубе Јандирћа.

“Рецензију су написале релевантне личности из свих области – књижевник Миленко Стојичић, професор Милош Војиновић, владика Јован /Ћулибрк/, академик Мухамед Филиповић, Бањалучанин чија су два брата страдала у Јасеновцу, те историчар Јован Мирковић који најбоље познаје грађу о Јасеновцу”, рекао је Пиљак.

Књига се састоји од тридесетак прича које чине цјелину и коју повезују ликови попут Атијаса, Милоша и Зоре, дјеце која се играју поред велике тополе која ће након Јасеновца добити име топола ужаса. Све троје ће преживјети концентрациони логор и састати се 20 година након што је логор пробијен 22. априла 1945. године.

Народна библиотека „Ћирило и Методије“ Приједор организовала је синоћ промоцију књиге Радована Пиљка „Јасеновац, творница смрти“.

“Њих 36 састало се 1965. године код данашњег Каменог цвијета први пут. То говори о власти која је тему Јасеновца гурала под тепих да се о њој не зна, не прича и ћути”, рекао је Пиљак, истичући да је Јасеновац био маргинализован у социјалистичком систему, односно да су информације о њему биле системски контролисане и идеолошки дефинисане.

Осим аутора, у приједорској градској читаоници синоћ је о књигама говорила критичар Јадранка Кнежевић, а одломке из књига и рецензија говорила је глумица Народног позоришта Републике Српске Раденка Шева.

Извор: СРНА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​