Представљена књига „Јадовничка голгота“

Пише: Јадовно 1941.

Књига јереја Дragaнa Шућура у издању УГ Јадовно 1941. из Бањалуке, која говори о страдању свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, представљена је у Градишци.

Шућур је навео током синоћње промоције, да је у књизи „Јадовничка голгота“ садржан преглед страдања свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг 1941. године, у коме је страдало више од 40 хиљада људи, а већина њих, око 38 хиљада, били су Срби.

У књизи су наведене биографије са фотографијама 72 свештена лица Српске православне цркве, два архијереја, четири јеромонаха и 56 других свештенослужитеља из свих епархија у Хрватској и БиХ, а највише из Горњокарловачке епархије.

„Циљ Независне Државе Хрватске, био је да се на том простору уништи Српска православна црква, а касније оснује такозвана хрватска православна црква. Tо је довело до тога да Српска православна црква није више функционисала, као у вријеме прије Другог свјетског рата, јер ниједан епископ није остао на подручју свог столовања. На територији НДХ убијено је више од 200 српских свештеника“, навео је Шућур.

Према његовим ријечима, књигу „Јадовничка голгота“ првобитно је написао као научни рад за Међународну конференцију о страдању народа и свештенства у систему логора Госпић-Јадовно-Паг, која је одржана у Бањалуци 2011. године.

Књига је у издању удружења грађана Јадовно 1941, изашла почетком ове године, а промовисана је у Плашком у оквиру обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2014 и у Бањалуци.

О књизи је говорио Доцент др Горан Латиновић, начелник одсјека за историју Филозофског факултета у Бањалуци.

Јереј Драган Шућур дипломирани је теолог и магистар историјских наука, а тренутно службује као војни свештеник у Бањалуци у Оружаним снагама БиХ.

Написао је неколико радова из историје Српске православне цркве, међу којима и књигу „Бањалучка епархија за вријеме епископа доктора Василија Костића“.

Сарадник је на пројекту „Енциклопедија Републике Српске“ Академије науке и умјетности Републике Српске“.

Извор: