Predsednik Karadžić

Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, drakonski je osuđen na procesu koji nema mnogo veze sa suđenjem za ratne zločine. Od suda koji za smrt 30.000 Srba nije osudio niti jednog Bošnjaka ili Hrvata. Od sudija koji su pokazali pristrasnost, nerazmevanje za istinu i bahatost… Osuđen je od ustanove koju su Sjedinjene Države i nekoliko njihovih evropskih saveznika stvorile za Srbe i Hutue. Privremenog suda kome SAD neće da ustupe svedoka, a kamo li da prihvate njegovu ili bilo čiju jurisdikciju.   

Karadžić je osuđen za najteže zločine, za genocid, progon… Takvom presudom, posle procesa na kome se pokazalo da su pojedini Srbima pripisani zločini bili inscenirani od strane samih Muslimana/Bošnjaka kako bi bila izazvana vojna agresija NATO-a na Vojsku Republike Srpske, jasno je dokazano da je Haški tribunal jedna politička ustanova pod kontrolom sila koje su i same učestvovale u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini.

U BiH su tokom građanskog rata izvršeni brojni, teški zločini. Ipak, već na samom početku rata postalo je jasno da vođama Muslimana i njihovim zaštitnicima u SAD i EU cilj nisu ni mir, ni pravedno rešenje, već potpuni poraz i obespravljivanje srpskog naroda. Izazvali su rat. Pucnjima funkcionera SDA na Baš-čaršiji u svatove, snajperskom pucnjavom muslimanskih vojnika po građanima koja se završila pokušajem linča srpskih vođa u hotelu Holidaj In, ali i činjenicom da su tokom 1991., dakle pre početka rata, među nekoliko stotina poginulih u BiH čak 70% činili Srbi i pripadnici JNA. Odbijajući Kutiljerov plan uoči rata, Izetbegović i američki diplomata Cimerman odlučili su da srpski narod stave pred svršen čin, kršenjem ustava nametnuli su mu državu u kojoj je obespravljen i u kojoj bi, da se nije branio, bio progonjen.

Srpski narod je kršenjem ustavnih prava, nelegalnim referendumom o nezavisnost koji nije ni uspeo – jer Muslimani i Hrvati nisu postigli kvalifikovanu većinu za proglašenje nezavisnosti (a ipak su to učinili i za takav čin dobili priznanje SAD i saveznika) – osuđen na rat. U ratu je bilo zločina na sve četiri strane (srpskoj, muslimanskoj, hrvatskoj i muslimansko-autonomaškoj). Zločini u Srebrenici, Prijedoru, Foči i Sarajevu koje su počinili Srbi predstavljaju najteže zločine tog rata, ali i sami Srbi bili su, uglavnom srazmerne, žrtve drugih. Posle više od dve decenije treba prosuditi i o pravdi koja je usledila. Pored Haške nepravde, izostala je čak i simbolična pravda desetinama hiljada srpskih žrtava ovog rata od strane pravosuđa Bosne i Hercegovine. Srpski narod i Republika Srpska su meta divlje šovinističke i rasističke mržnje koju u pravilnim razmacima podstiču iz Vašingtona i Londona.  Kakvo suočavanje očekuju od srpskog naroda kada su Haški eksperti odredili da je u Srebrenici počinjen genocid dok je u NDH (dakle i Jasenovcu!) počinjen tek teški zločin. Misle li da je pravedno osuditi srpskog političara koji je stao ispred naroda u teškom času za sve zločine, nametnuti celom narodu jaram kolektivne krivice, dok su abolirali sve zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom? Da li vide šta su učinili Bošnjacima politički kanonizujući bezdušnog verskog fanatika koji je svojevremeno priznao da je za svoje ciljeve spreman da stupi u rat? Gde su stigli stvarajući klimu u kojoj aktivistikinje udruženja „Majke Srebrenice“ osuđuju raspravu o Haškom sudu pred Ujedinjenim nacijama 2013., a kasnije javno grle i ljube čoveka optuženog da je klao Srbe, a jednom i iskopao oči? Branile su i bivšu portparoku tužilaštva koja iako osuđen od istog suda nije htela da plati kaznu niti je njena država želela da je isporuči… !? Zbog sedam (7) dana zatvora koje treba da odsluži ! ! !

Osuđen od ovakvog suda Radovan Karadžić nije ni osramoćen, ni politički pogubljen niti istorijski precrtan. Imao sam mnogo zamerki i rezervi na Karadžićev i politiku dok je bio predsednik Republike Srpske. Danas, on međutim više nije bivši šef države niti odbegli optuženi, a nije ni osuđeni ratni zločinac. Danas je Karadžić politički zatvorenik, žrtva imerijalne sebičnosti Sjedinjenih Država i Britanije. Državâ kojima se nikada neće svetiti srpski narod, u dobru i u zlu željan da bude deo njihove kontinentalne porodice – a one ga neće. Svetiće im se upravo politički unuci Alije Izetbegovića. Mislili su, ti mediokriteti iz Vašingtona, Londona i Pariza, da mogu da u svojoj  nepoštenoj politici prema Islamskom svetu koriste srpski narod kao kusur… Sada je ta pokvarena politika došla na naplatu.    

Odlazeći na odsluženje presude koja je ustvari smrtna kazna, Karadžić svakako zna da nije osuđen zbog civilinih žrtava koje su mogle biti izbegnute da su Srbima data ona prava koja uživaju svi drugi evropski narodi. Žrtava kojima su, za razliku od ubijenih Srba, direktni krivci u više od hiljadu slučajeva sankcionisani u Hagu, Beogradu, Zagrebu, Sarajevu… On odlazi u zatočeništvo iz istih razloga zbog kojih je ubijen vožd Karađorđe Petrović. Iz istih razloga zbog kojih je Sv. Petar Cetinjski veliki. Poput nesrećnog grofa Đorđa Brankovića, sa početka 18. Veka, on odlazi u večno ropstvo ali ostaju njegovi ideali i narod koji je odbranio.

Pamtićemo ga i slaviti. Stajaće među nacionalnim velikanima i mučenicima dokle god živi i jedan Srbin.

Izvor: NAPREDNI KLUB

Vezane vijesti:

Klark: Karadžić će u zatvor, a šta ćemo sa Bušom, Blerom, Klintonom..

Haški sudija: Bošnjaci gađali Markale, Karadžić za to nije kriv

Darko Mladić: Presuda Karadžiću – nasilje nad istinom i pravdom