Пред УН покренути одговорност Унмика за Страдање Cрба на Космету

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше СФРЈ констатовала је данас да је због свјесног „нечињења“ Унмика дошло до масовних убистава, нестанка и прогона Срба са Космета што Унмик чини одговорним за српска страдања.

Кординација је затражила да се већ у наредном Кварталном извјештају о Космету пред Савјетом безбједности УН поднесе извјештај Савјетодавног вијећа за људска права која говори о одговорности Унмика и да се објаве имена несталих Срба.

Замјеник предсједника Координације Душко Челић рекао је да се нада да ће Савјетодавно вијеће за људска права остати на Космету и након истека мандата у марту наредне године, а да ће њихови извјештаји о кривици Унмика за српска страдања на Космету од 1999. године када је Унмик тамо преузео улогу „сурогат државе“ бити презентовани пред Савјетом безбједности.

„До сада је пред УН било представљено око 26 кварталних извештаја Унмика. Ни у једном од њих не постоји ни слово о томе да је Саветодавно веће више пута закључило да та мисија није учинила ништа да заштити људска права, да демилитаризује злочиначку ОВК као ни да истражи убиства и нестанке Срба и да казни одговорне“, рекао је Челић.

Он је, обраћајући се учесницима Округлог стола „Одговорност Унмика и других чинилаца за присилне нестанке и убиства Срба на Косову и Метохији“ рекао да је неопходно да представници Србије пред УН покрену питања одговорности Унмика за већину отмица и убистава на Космету.

Професор на Правном факултету Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици Дејан Мировић нагласио је да је неопходно да Министарство спољних послова Србије са Министарством спољних послова Русије усагласи агенду и на дневни ред сљедеће сједнице Савјета безбједности УН, која се бави Косметом, стави Кршење Конвенције о људским правима над Србима.

Он је нагласио да постоји отворена спремност Русије да помогне Србији и Србима.

„Сергеј Лавров је још 2010. године рекао да је Русија вољна да уложи вето на рад Међународног суда за ратне злочине. Србија то није затражила. Видите, (предсједник Републике Српске) Милорад Додик обратио се Русији и имали смо вето на резолуцију о Сребреници“, рекао је Мировић.

Он је указао да би Београд у перспективи требало да и финансијски помогне породице несталих и уопште преостале Србе на Космету „по моделу који је то учинио за Сребреницу“.

Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац је повлачећи паралелу између Унмика на Космету и Унпрофора на подручју Хрватске 90-тих оцијенио да је њихово присуство на оба подручја било „погубно за Србе“.

У контексту тога он је подсјетио да су велика страдања Срба на Миљевачком платоу, Масленицама, Медачком џепу, Двору, те током операције хрватске Војске „Бљесак“ и „Олуја“ одиграла уз знање и „нереаговање“ Унпрофора.

„Током рата у Хрватској је погинуло око 7.210 Срба. Од доласка Унпрофора њих око 5.000 и етнички је очишћена Хрватска. Ето како су нас чували“, рекао је Штрбац.

Извор:

Везане вијести:

Чије је наше Косово? А који смо то ми?

Владика Теодосије апелује на Србе да не продају имовину