Пред судом Калабићев досије из Архива Југославије

О одлукама комисија за утврђивање ратних злочина у Другом светском рату, које се односе на Николу Калабића, у процесу за његову рехабилитацију говорио је историчар Бојан Димитријевић. – Наредно рочиште заказано за 27. април

Ваљево – Никола Калабић је као резервни официр Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) био у саставу једине легитимне оружане силе Краљевине Југославије у окупираној и распарчаној држави од 1941. године. Он не може бити крив зато што није усвојио партизанску тактику борби коју је користио партизански покрет, а Калабићев став према партизанском покрету не може се назвати издајом, оценио је историчар др Бојан Димитријевић, током сведочења пред Вишим судом у Ваљеву, у наставку поступка по захтеву за рехабилитацију некадашњег команданта Горске гарде ЈВуО.

Ове ставове Димитријевић је изнео након детаљне анализе одлука Државне и земаљских комисија за утврђивање ратних злочина у Другом светском рату, које су се односиле на Калабића, а по захтеву суда достављене су из Архива Југославије.

На основу овог сведочења, пуномоћник подносиоца захтева за рехабилитацију, Николине унуке Весне Калабић, ваљевски адвокат Горан Бранковић затражио је, а судија Драган Обрадовић одобрио, додатни рок од 15 дана да, у складу са приложеном документацијом, прецизира захтев за рехабилитацију. Након тога захтев ће бити прослеђен Вишем јавном тужилаштву. Ново рочиште у овом поступку заказано је за 27. април.

Како је Бојан Димитријевић навео, суду је из Архива Југославије достављено 11 одлука Државне и земаљских комисија за утврђивање ратних злочина које се односе на Калабића. Према његовим речима, одлука су, правно гледано, имале само декларативан значај, нису биле оптужнице, већ су достављене тужиоцу при Војном суду Прве армије Југословенске армије у Нишу. Али, није познато шта се са њима даље дешавало, навео је Димитријевић.

У такозваном Фонду 110 Архива Југославије случај Николе Калабића заведен је као досије број 425. Њему су на терет као злочини стављени: одржавање телефонске везе са немачким официрима, терор над цивилним становништвом и ликвидација родољуба, крволочност и доследност у спровођењу прокламованих наређења Драже Михаиловића, саучесништво у бањичким злочинима тако што се састао са шефом специјалне полиције и дао му списак људи које је требало затворити у логор, учешће у борбама против партизанских снага у којима су оне имале губитке… Те борбе нису биле ни у каквом контексту грађанског рата, у некима од њих Калабић уопште није био присутан, прокоментарисао је Димитријевић.

У најозбиљнијој оптужби Калабићу су приписани злочини које су починиле снаге ЈВуО на територији ваљевског округа 1943. и 1944. године. По Димитријевићу, реч је о 49 случајева убистава, што су били буквално сви злочини у том крају у то време и за све је окривљен Никола Калабић, јер је, како се наводи, као командант Дражине организације у ваљевском округу био одговоран за све. Међутим, из документације ЈВуО која се чува у Београду, произлази да Калабић у то време није командовао јединицама на простору ваљевског округа, истакао је Димитријевић.

– Материјал Архива Југославије не садржи специфичну посебну одлуку по којој је Никола Калабић проглашен за ратног злочинца… Сматрам да Калабић може сносити кривичну одговорност за ратне злочине које је он лично наредио, уколико такво наређење постоји, али не сматрам да је одговоран за злочин извршен над било киме од било којег припадника његове јединице – рекао је у закључку др Бојан Димитријевић, нагласивши да одлуке Државне и земаљских комисија достављене из Архива Југославије због своје произвољности ни у ком случају не могу бити основ за проглашење Калабића за ратног злочинца.

Аутор: С. Ћирић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Одлука о рехабилитацији Калабића 5. јануара | Јадовно 1941.

ЧАС ИСТОРИЈЕ: Херцеговци на Босанској голготи | Јадовно 1941.