ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

Усташе су вадиле „ситну“ дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. На таj начин су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 у колиjевкама.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Бестиjални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, свjедоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховоj геноцидноj намjери да затру Србе као народ.

Историчар Драга Мастиловић поjашњава да су терор над пребиловачким Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла мjесеца 1941. године. Први на удару били су угледниjи људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“…

Прва жртва терора био jе Огњен Ждракановић, коjи jе у маjу, са jош jедном групом похапшених Срба, дивљачки претучен кундацима на улицама Чапљине. Измрцварен и полумртав, превезен jе камионом у село Витину, код Љубушког, и у месари убиjен са групом чапљинских Срба.

Почетком jуна 1941. године ухапшени су Коста и Јово Мандрапа и Спасоjе Зуровац, истакнутиjи сеоски прваци из Пребиловаца, и убрзо убиjени код жељезничке станице у Крупи, у срезу Чапљина. Напад Њемачке на СССР 22. jуна 1941. био jе повод за нова хапшења пребиловачких Срба, злостављања и убиjања.

У ноћи између 22. и 23. jуна на Клепачком мосту на Брегави убиjени су Васо, Триша и Угљеша Мандрапа. Исте ноћи, jедна група усташа коjу су предводили Смаjо Чолаковић и Леополд Ферjанчић упала jе у кућу Косте Мандрапе и убила га, као и читаву његову породицу – укупно деветоро особа, а њихове лешеве побацали су у Брегаву.

„Жртве су одвођене у злогласни затвор `Силос` код Тасовчића, а одатле на губилишта. Неке од жртава убиjане су и у близини села, попут Бошка Булута, Спаса Ждракановића, Митра Трипковића, Риста Банђура и jош неколико стараца, коjи су побиjени на мjесту званом Морин оток у Пребиловачком блату“, наводи Мастиловић.

Након тога, комплетно српско становништво из Пребиловаца избjегло jе у планине, а у село су се вратили тек пошто jе у Херцеговину упућен специjални Павелићев изасланик подмаршал Лакса, коjи jе jедним прогласом гарантовао мир и сигурност српском становништву у Херцеговини.

Разлог његовог доласка у Херцеговину био jе општи народни устанак коjи jе против усташке страховладе избио у источноj Херцеговини већ почетком jуна 1941. године.

У међувремену, усташе су спремале нове покоље херцеговачких Срба, а село Пребиловци убрзо ће постати застрашуjући симбол страдања српске дjеце и неjачи од усташког ножа у Херцеговини.

У раним jутарњим часовима 4. августа 1941. године хиљаду до хиљаду и по усташа напало jе село из три правца, али су у селу затекли углавном жене, дjецу и старце jер одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код своjих кућа.

Мастиловић упућуjе на материjале Земаљске комисиjе БиХ за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у коjима се дословно каже: „Одмах по уласку у село, усташе су отпочеле са претресањем кућа, споредних зграда, прикупљањем становништва, силовањем жена и дjевоjака и пљачком ствари“.

Становнике центра села довезени су код зграде основне школе. Тамо почињу оргиjе садизма и бестиjалности над незаштићеним женама и дjевоjкама, а нарочито над дjевоjчицама од 12 до 15 година.

Учитељицу Стану Арнаут многе су усташе редом силовале, а затим jе заклали и негдjе око школе закопали. Жену Богдана Медана усташе су затекле управо при порођаjу, баjонетом jоj распориле трбух, извукле диjете, замотале га у крпу и поново вратиле у распорену жену.

Усташе су из кућа износиле постељину, простирале jе испред кућа и тамо на њима jавно вршили силовање. Наjгоре сцене одиграле су се у самоj основноj школи – све су млађе жене, дjевоjке и дjевоjчице биле силоване и то пред њиховом дjецом и маjкама.

„Када су се неке усташе заситиле силовања, наредиле су jедноj групи дjевоjака и старом Николи Шарићу, званом Хаџиjа, да се скину голи и играjу коло“ – стоjи у извjештаjу.

Мара Булут jе jедина жена коjа се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима. Она jе свjедок ужасних сцена, видjела jе како су усташе вадиле „ситну“ дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. Тако су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 колиjевки.

Жртву Максима Булута, старог око 22 године, усташе су нагониле да силуjе своjу рођаку Стану Булут и, пошто то ниjе хтио, усташе су га страшно тукле и мучиле. У мучењима и злостављањима жена и дjевоjака нарочито се истицао усташа Рудо Врдољак из Љубушког.

Након свих ових злостављања и мучења, усташе су становнике центра села jош у току тог дана отjерали према Чапљини и затвориле у злогласни „Силос“.

Истовремено, усташе су у поjединим засеоцима код Пребиловаца убиjали људе на лицу мjеста. Тако су на Сухића брду, пред њиховим кућама, побиjене комплетне породице Влаjка и Николе Драгичевића – око 25 чланова, док jе jедини успио да се спаси Ћетко Драгичевић.

Породице Јовице и Сава Медана – око 20 чланова, као и Бошка Драгичевића и Пера Булута – око 15 чланова, коjи су живjели у засеоку Кошћела, одведене су до Пребиловачког блата и побиjене у мjесту званом Главиш до.

(наставиће се)

Извор:

Везане виjести:

Драга Мастиловић: Страдање Срба у Пребиловцима (2)

Пребиловци – Јадовно 1941.