СХ У ПРЕБИЛОВЦИМА: Победа живота Свете Херцеговачке земље (ФОТО)

Зна се да сваког августа пут води у Пребиловце. Међутим, само jе оваj август другачиjи од свих претходних. И сасвим сигурно другачиjи од свих наредних.

Извор: Слободна Херцеговина

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Петак jе поподне.Нема превелике гужве. Прилазимо Пребиловцима. На путу напокон jе освануо путоказ. Случаjно или намерно, тек постављен jе мало раниjе од стварног скретања, па су многи возачи збуњено застаjкивали на главном регионалном путу коjи води од Мостара ка Метковићу. Полициjа jе била врло љубазна, дискретна и предусретљива.

Опомена са паноа: Пре 75 година пребиловачки мученици имали су
бриге и живот као и ми данас

Било jе предвиђено да патриjарх Иринеj одржи вечерњу службу у Храму Васкресења у Пребиловцима, али небо jе променило планове. Ударио jе пљусак, земља на простору предвиђеном за паркинге лепила се за ђонове. Тако jе вечерња служба одржана у манастиру Житомислић.

Стигао jе и аутобус из Београда. Вођа пута неуморни Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци“, а са њим велики броj истинских ходочасника коjи већ годинама у ово време спаваjу под ведрим небом.

Не постоjи новац коjи може да надокнади сав рад и труд коjе jе ово друштво уткало у обнову Пребиловаца, али историjа села сасвим сигурно не би била иста.

У вечерњим сатима отворена jе стална поставка изложбе „Пребиловци“. Значаj ове изложбе дао jе немерљив допринос у континуитету ширења истине о злочину у наjстрадалниjем селу 20. века. Почетак отварања изложбе jе каснио, али окупио jе оне прегаоце коjи су годинама у служби ширења истине. Уjедињени око исте идеjе и велике жеље да помогну временом су постали приjатељи.

ТВ екипе нису имале времена да испрате почетак ове изложбе, броjни портали коjи су у служби нових српских подела односно промовисања политичких странака нису имале интерес да се овде поjаве или jедноставно нису препознали да им jе ту место.

Присутнима ниjе сметало што су осигурачи искакали, што струjе повремено ниjе било, што сеоски дом ниjе обасjан рефлекторима, мада представља истински споменик у коме су пребиловачка деца и учитељица Стана Арнаут тешко страдали.

Уместо закључка присетио сам се врло илустративне реченице Предрага Лоза, jедног од аутора изложбе „Пребиловци“
–
Пребиловачки мученици су уткани у темеље данашње РС.

Након отварања изложбе друштво се преселило у дом и двориште Миленка Јахуре. И домаћина смо ухватили са осмехом на лицу коjи се присетио:
– У Пребиловцима се звук гусала ниjе чуо више од двадесет година.

Али струна се ниjе дохватио било ко, него Александар Таушан. Ниjе то неки обичан гуслар. Александар jе освоjио броjне титуле. Нисам компетентан да би судио о томе ко jе и какав маjстор на струнама, али никада нећу из главе избрисати jедну од првих приредби у акциjи „Подигнимо Пребиловце“.

Било jе то у Панчеву, Александар jе славио своj велики jубилеj -25 година свог рада, а сав приход са те манифестациjе отишао jе на рачун обнове Храма Васкрсења. Долазиће у будућности многи гуслари, али звук његових струна на овоj светоj земљи остаће jединствен.

–Морао сам да дођем у Пребиловце. Због приватних обавеза давно сам испуцао све дане предвиђене за годишњи одмор, али нисам могао да замислим да данас не будем овде.

У Јахурином дворишту нашли су се и организатори Херцеговачке академиjе Светозар Црногорац (потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења) и Слободан Бобан Драшковић (председник савеза гуслара Србиjе). Био jе ту и jедан од учесника поменуте академиjе професор Славко Алексић коjи jе и ове вечери одржао надахнуту беседу.

Дубоко замишљена и помало одсутна у углу дворишта седела jе Радмила Јовановић (псеудоним), ауторка књиге „Анђели моjи, хаjде да летимо“.

Ненавикнута на толику пажњу стрпљиво jе потписивала књиге у друштву коjе може да сматра поверљивим. Њена животна прича jе другачиjа од свега што сте икада могли и да помислите. Ниjе чудо што jе прво издање разграбљено, а и од другог jе остао тек понеки примерак. Тек ова храбра жена jе и сав приход од продаjе поклонила цркви. Наредних дана само на порталу Слободна Херцеговина имаћете прилику да сазнате невероватне поjединости из њеног живота, као и разлоге због коjих се њен идентитет криjе.

Помислио сам шта би медиjски лешинари дали да обjаве фотографиjу. СХ jе другачиjа.

Ђе чељад нису биjесна, кућа ниjе тиjесна: Сања Вуковић са приjатељима већ по традициjи у августу борави у Пребиловцима

Пала
jе ноћ. Они искусниjи су већ легли у вреће за спавање.

Зазвонио jе телефон. Позвао ме jе у госте Боjан Екмечић. Аутор култног текста „Дневник jедног Пребиловчанина…“ коjи jе изазвао праву експлозиjу интересовања за Слободну Херцеговину.

Само у jедном дану саjт jе прочитало више десетина хиљада људи, текст коjи никога ниjе оставио равнодушним, пренели су и неки други угледни портали.

Стигао сам до Боjановог дома. Поноћ jе откуцала, али у кући све врви од живота. Дочекала нас jе богата трпеза домаће хране коjоj би позавидели и наjелитниjи ресторани. У гостима jе и кум ове породице, а зна се да jе код Срба „Бог на небу, кум на земљи“.

Породица Боjановог оца Миладина Екмечића представља наjпозитивниjи пример реалног васкрсења живота у Пребиловцима. Кућа коjу jе Миладин са своjом породицом обновио jе на истом месту као и пре рата. Мада jе аутомеханичар по струци, Миладин jе озидао сваки зид куће. Нужда и жеља су помогли да у ходу савлада и друге занате. Познаjете ли ви неког домаћина коjи школуjе петоро деце.

Миладин jе причао о повратку у Пребиловце, избегличким данима у Билећи, али искрену срећу што jе успео да се врати родноj груди. Поносан што jе своj на своме, наjсрећниjи jе што има здраву и напредну децу.

Ову мачку ниjе пробудио цвркут птица, нити jе марила за буку
аутомобила

У овоj домаћинскоj кући живот функционише као jапанска железница. Боjан студира на Пољопривредном факултету у Мостару, ликом подсећа на Новака Ђоковића, вечито насмеjан, делуjе као младић коjи нема ниjедну бригу у животу. У Београду би многи његови вршњаци рекли оцу „Не смараj, морам да учим…“

Ипак, ни он као ни његове вредне млађе сестре Боjана, Бранка, Биљана и Божица нису амнестирани обавеза. Свако има задужење. И добро знаjу што су вредниjи олакшаће живот оцу Миладину и благоj маjци Соjи.

Чувар традициjе: Боjан Екмечић са иконом Светих пребиловачких
новомученика

Боjан jе те вечери седео до два уjутро, али за разлику од мене и моjе породице коjу jе примио у госте, он jе устао знатно раниjе, намирио стоку, истуширао се и кад сам отворио очи (око 5 уjутро) већ jе са осталим члановима породице седео у белом и чекао нас и кума на кафи.

Кажу да се у Пребиловцима након усташког покоља ниjе могла ни птица чути. У Боjановом дворишту jе огроман орах, а уместо будилника чуjе се гласан хор птица. И оне своjом песмом сведоче да се овде живи пуним плућима.

Савршена организациjа: Поред великог броjа аутомобила (кажу више
од 4.000) и више десетина аутобуса све jе било као под конац

Прилазимо Храму коjи jе у свако доба дана величанствен. Полициjа, воjска, репортажна кола РТРС-а, огроман броj аутомобила и аутобуса коjи пристижу са свих меридиjана jасно говоре да jе ово посебан дан.

Мошти заувек одлазе из сеоског дома у коме су почивале последњих
десет година

И док новинарске екипе хватаjу што бољу позициjу да сниме високе госте, журим као сеоском дому. После десет година, мошти Светих мученика траjно мењаjу своjе место.

У глави ми одзвањаjу
Миладинове речи.

–Корачати по Пребиловцима значи ходати Светом земљом. Свуда око нас jе прах светих моштиjу.

Радомир Вучковић, Светозар Црногорац, Павле и Младен Булут

И заиста кад помислим да jе сачувано мање од 10 посто моштиjу постаjем свестан истиности ових речи.

И ковчези са моштима су бели. Потомци мученика пажљиво слушаjу упутсва како ће се смењивати носећи остатке своjих Светих предака.

Опело жртвама држи велики броj свештеника и владике Теодосиjе и Максим.

Формирана jе литиjа, а у њоj и два дечака Илиjа и Василиjе коjи носе иконе и делуjу дубоко свесни историjске важности овога чина.

Литиjа пролази око два километра дугачак пут ка Храму.

Сунце jе изашло да поздрави Свете мученике.

У jедном низу jе и читаво jато ластавица коjе ћутке стоjе на жици одаjући почаст белоj поворци.

Испред храма гужва. Пристижу званице, високи и угледни гости, двадесет владика и три стотине свештеника.

Са гусларом Александром Таушаном jе, мени посебно драг, прота Милован Глоговац.

Свако узвишење jе добродошло за бољи кадар: Сниматељ РТРС-а и
Мира Лолић Мочевић ауторка сериjала “ Стан Неретво“

Колико се слуша реч владике Григориjа сведочи и чињеница да реке људе пристижу, сви обучени свечано – у бело.

У очи упадаjу униформисани воjници и полицаjци, и ретки поjединци.

Пристиже литиjа са ковчезима светих моштиjу и напокон одлазе у своj смираj, крипту Храма.

Формира се нова литиjа коjа кружи око храма. Предводи jе патриjарх Иринеj.

Наташа Нинковић, Марина Раjевић-Савић и легендарни Дуле Савић

У колони поред великог броjа владика и свештеника налазе се и Милорад Додик, председник РС, Емир Кустурица, Матиjа Бећковић, Гоjко Ђого, Деjан Бодирога, Дуле Савић са супругом Марином. (Помислио сам каква би била њена емисиjа из Пребиловаца „Док анђели спаваjу…“)

Деjан Бодирога међу верницима чека ред да уђе у Храм

Многи су jедва поднели пребиловачку врућину: Петар Божовић

У галериjи храма гужва.

Пребиловачка деца крштаваjу се и сада и убудуће у Храму
Васкресења

Да би направио фотографиjу на коjоj се види чин крштења, протегао сам руку са фотоапаратом изнад главе великог Матиjе Бећковића.

Матиjа Бећковић са галериjе посматра литургиjу

Неки метар даље jе и Милорад Додик, председник РС

У храму jе претопло, литургиjа се ближи краjу. Десет свештеника jе изашло да причести веруjући народ.

Професионалац у свим околностима: Наташа Нинковић на степеништу
уноси последње измене у програму

Наташа Нинковић, чувена глумица на степеницама припрема официjелни део програма.

Задовољан урађеним: Предраг Ристић (лево) проjектант Храма
Христовог Васкерењења у Пребиловцима

Фокус се сели на кров храма одакле се окупљенима обраћаjу: владика Григориjе, Милорад Додик, Матиjа Бећковић….

Од Вукана до Милорада Додика: На крову Храма Васкресења нашли су
се многи политичари РС

У jедном тренутку на крову се виде политичари посвађаних странака. Да ли ће Пребиловци донети и политичку памет Србима и давно заборављену слогу? Ако смо сагласни да jе РС настала као жеља да се српски народ одбрани да ли ћемо имати довољно мудрости да покажемо jединство. Даj Боже!

Жарко Ј. Ратковић са рођацима међу маслинама коjе су Требињци у
Београду поклонили Пребиловцима

Шетаjући око храма срећем позната лица. У маслињаку засађеном као прилог Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду jе и Жарко Ј. Ратковић, председник удружења.

Свештеник са невесињским борцима: Велиша Миљановић, Зоран jањић,
Миленко Лаловић и Воjин Гушић

Неимари Вjенчац града: Мада заокупљени обновом храма Светог
Ђорђа у Невесињу Шиповци нису изостали са наjвећег херцеговачког скупа

Где jа стадох ти продужи: До прошле године парох чапљински сада бићећки отац Данило Боро (десно) и Марко Гоjачић

У белим маjицама и качкетима jе и велики броj Требињаца пристиглих из Београда.

Отац Радивоj Круљ и Ђорђо Радоjичић, председник Удружења
Херцеговаца из Новог Сада

Ту су и Херцеговци из Суботице.

Ниjе изостао ни песник Божидар М. Глоговац, аутор већ легендарне песме „Учитељица Стана“.

Јована Дука и Божидар М. Глоговац

Било куда Милан свуда: Милана Зечара из Зрењанина, након Убала
срели смо и у Пребиловцима

Стеван Комненић. Слободан Аћимовић

Срећем и чланове моjе шире породице.

У Пребиловце се долази и о штапу: Уjак Драгомир Драшковић са
родбином

Нисмо имали никакав договор, али знали смо где jе зборно место.

Дресове заменили белим кошуљама: Васо Миjановић, члан управе ФК
Леотар

Друштво из Јахуриног дворишта отишло jе даље у обилазак долине Неретве.

Татиjана Ћоровић, Миленко Чабрило, Славко Алексић, Александар
Таушан, Слободан Бобан Драшковић, Веселин Боjић, Вера и Светозар Црногорац,
Воjо Бабић и Слободан Аћимовић

Све колеге из медиjа су одавно отишле. Враћам се да jош jедном у миру уживам у лепоти величанственог храма. Знам да на пут кући не могу отићи без благослова оца Марка Гоjачића.

Помолио се у Светим Пребиловцима: Два-три сата након овог
тренутка Велибор Џомић се после неколико месеци вратио у Црну Гору

Као награду за стрпљење срећем (из ЦГ протераног) оца Велибора Џомића. Ево и ексклузиве. Потврђуjе да се враћа у Црну Гору. Покушава да за успомену фотографише сина, али броjни телефонски позиви му баш и не дозвољаваjу.

Отац Марко Гоjачић, парох чапљински

И док jе већина отишла на свечани ручак за оца Марка нема одмора. Спрема храм. Даjе благослов да путуjемо кући у миру. Знам чим пређем прве километре да ће ме обузети неке друге бриге, а да прави мир остаjе овде.

Купола храма у Пребиловцима

Крећем кући, гледаjући натпис Пребиловци. Колико jе само пута помињано кад ће и да ли ће икада осванути овде.

Има неке симболике и у овоj фотографиjи

У колима влада тишина. Не смета никоме ни катастрофалан пут ка Требињу ни ишарани ћирилични натписи.

Порука мира, љубави и вере: Маслињак испред храма

Васкрсли су Пребиловци. васкрнуће и Херцеговина.

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Везане виjести:

СИОН СВЕТИХ МОШТИЈУ СВИХ ГРАЂАНА ПРЕБИЛОВАЦА

ПРЕБИЛОВЦИ ПРЕКЛИЊУ ДА СЕ ЗЛОДЈЕЛО НИКАДА И НИКОМЕ НЕ ПОНОВИ

СТРАДАЊЕ ПРЕБИЛОВАЧКО – ЈЕДНА ОД МНОГОБРОЈНИХ ГОЛГОТА СРПСКИХ

ОСВЕШТАН ХРАМ ПОСВЕЋЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Пребиловци – Јадовно 1941.