У Новом Саду jе отворена изложба „Пребиловци“, фактографско свjедочење о стравичном геноциду над Србима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године.
Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва jе такве врсте коjа се организуjе 73 године послиjе незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима.
Изложбу jе отворио Миленко Јахура, предсjедник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“, чиjе jе сjедиште у Београду.
„Пребиловци су по размерама геноцида коjе су починиле усташе наjстрадалниjе село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и jедно од четири наjстрадалниjа села у свету кад jе реч о том рату“, рекао jе Јахура, отвараjући изложбу.
Он jе навео да су, према званичним подацима, усташе НДХ, а наjвише Хрвати и муслимани из околних несрпских села, у љето 1941. године у Пребиловцима на монструозан начин побиле више од 800 стараца, жена и дjеце, као и тек рођених беба.
„Према подацима Државне комисиjе Федеративне Народне Републике Југославиjе /ФНРЈ/ из 1946. године, а на основу списка жртава, утврђено jе да jе у Пребиловцима у лето 1941. године страдало 850 Срба. У званичним извештаjима НДХ-а из септембра 1941. године дословно се наводи да су усташе побиле око 800 Срба и то стараца, жена и деце, као и деце у колевци“, каже Јахура.
Он jе навео да се у извjештаjу НДХ-а са много цинизма наводи да су усташе опљачкале све што се могло опљачкати у селу Пребиловци.
Јахура подсjећа да се страдање Срба у Пребиловцима наставило и 1992. године, али овог пута у режиjи Хрватске.
„У операциjи Хрватске Воjске под називом `Чагаљ`, коjом jе командовао Јанко Бобетко, уништене су све куће у Пребиловцима, православна црква, гробље, као и кости мученика из Другог светског рата. Страдало jе тада седам српских бораца, две старице као и десетак житеља околних села, чиjа jе jедина кривица била што су Срби. Последице тих злочина биле су стравичне, jер у Пребиловцима ниjе било никаквог живота пуних девет година“, рекао jе Јахура.
Он наглашава да се данас живот полагано, али сигурно враћа у Пребиловце, као и да село тренутно настањуjе 60 Срба, од коjих 15-торо дjеце и 20 младића млађих од 20 година.
„Градња нових кућа иде споро, али jе наjважниjе да jе скоро завршена обнова цркве у Пребиловцима. Надамо се да ће догодине у цркви бити положене кости пребиловачких мученика. Важно нам jе, такође, да су одлуком Светог архиjереjског синода СПЦ-а канонизоване све пребиловачке жртве“, рекао jе Јахура.
Један од аутора изложбе Предраг Лозо, студент Одсjека за историjу Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, тврди да злочин усташа над Србима у Пребиловцима у научно-историjском смислу има све карактеристике геноцида.
„Према системском приступу коjи jе НДХ-а имала према злочину у Пребиловцима, па до дотад невиђене монструозности коjу су починиоци показивали у ликвидациjи своjих жртава, риjеч jе о класичном геноциду, како га jе дефинисала и окарактерисала историjска наука“, рекао jе Лозо на церемониjи отварања изложбе.
Лозо каже да за њега изложба значи да Срби, упркос условима у коjим су живjели jуче и данас, како и невиђеним притисцима, нису заборавили на жртве, не само у Пребиловцима, селу коjе jе парадигма српских страдања.
„Успомена на жртве геноцида коjи су починиле усташе у Пребиловцима показуjе такође да за Србе те жртве нису некаква ретроградна вриjедност, него вриjедност са коjом српски народ мора ући у будућност“, констатовао jе Лозо.
За другог аутора Изложбе Драгослава Илића, студента Одсjека за историjу бањалучког Филозофског факултета, она показуjе буђење српског народа, кад jе риjеч о односу према прошлости.
„Изложба о стравичном страдању Пребиловчана у Другом свjетском рату, као и оном из 1992. године, за мене недвосмислено указуjе на буђење српског народа кад jе риjеч о властитоj трагичноj прошлости. То jе истовремено и потврда да су Пребиловчани своjе жртве поставили у сам центар српске културе и показали како се мораjу памтити српске жртве не само у Другом свjетском рату“, рекао jе Илић.
Предсjедник Удружења грађана „Јадовно“ из Бањалуке Душан Басташић наjавио jе да ће изложба послиjе Новог Сада бити отворена у Београду.
„Изложба Пребиловци послиjе Новог Сада сели у Београд, а требало би да буде отворена у Руском дому. Надам се да ће изложба `Пребиловци` бити постављена и у бањалучком Банском двору, а послиjе и у многим градовима Републике Српске, Србиjе, као и иностранства. Жеља свих нас jе да се Републици Српскоj, Србиjи, Европи, па и свиjету обjелодани пуна истина о геноциду коjи jе НДХ починила над недужним српским народом у Другом свjетском рату“, навео jе Басташић.
На церемониjи отварања изложбе „Пребиловци“ окупљенима се обратио замjеник предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић риjечима да jе порицање и прећуткивање злочина, што се данас чини из поjединих кругова, завршна фаза геноцида и опомена српском народу да га никад не заборави.
„Заборав геноцида у Пребиловцима носи у себи опасност и од заборава властитог идентитета“, констатовао jе Илић.
Отварању изложбе присуствовао jе и 84-годишњи Павле Булут, jедан од троjе преживjелих Пребиловчана, а осим њега у препуноj сали клуба „Трибина младих“ Културног центра било jе много људи из циjеле Воjводине, пориjеклом из Републике Српске и Хрватске.
Изложба са око 300 фотографиjа и документа о геноциду у Пребиловцима биће постављена до 24. новембра.
Осим што jе финансиjски подржао, новосадски Културни центар, заjедно са Удружењем „Јадовно“, био jе и организатор премиjерне Изложбе „Пребиловци“ у Новом Саду.
Везане виjести: