У августу 1941. године, у вриjеме великог геноцидног покоља Срба у Независноj Држави Хрватскоj, убиjено jе 826 од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дjеца из села. Наjвише их jе убиjено у Шурманачкоj jами код Међугорjа. Жртве рата Пребиловаца до краjа рата достигле су цифру од 850, што jе 85 одсто српских становника села.
Према истраживању jапанског дневног листа „Асахи шимбун“, Пребиловци су међу четири наjстрадалниjе села у свиjету у Другом свjетском рату. За исти лист геноцид Хрвата над Србима у Другом свjетском рату jе jедно од обележjа глобалне историjе 20. века.
Преживjели очеви и браћа жртава одлучили су jош у току рата да поново засниваjу породице и да сачуваjу село. Новоj дjеци давали су имена убиjених у jами. Педесетих и шездестих година 20. виjека Титов режим jе преживjелим Пребиловчанима одузео наjвриjедниjу земљу, историjу страдања ставио jе под ембарго, а jаме под бетонске плоче не дозволивши сахрану страдалих. У близини Шурманачке и других jама, у жупи Међугорjе, из коjе потичу убице пребиловачке дjеце и многих других Срба, фрањевци су 24. jуна 1981. године , на четердесту годишњицу почетка масовних усташких покоља у Чапљини, прогласили да jе сама Госпа (Маjка Божиjа) „посебно изабрала“ ту жупу за своjе jављање. Српски народ jе jаме отворио 1990. године, из њих извадио кости жртава и пренио их у Пребиловце, гдjе су положене у крипту цркве коjу jе почео да гради.
Извор за видео jу тjуб канал Ново Видело
У jуну 1992. године хрватске снаге, под командом генерала збора Јанка Бобетка, минирањем или спаљивањем уништиле су све куће и друге обjекте у селу, цркву у изградњи, са костима 4000 жртава усташког терора есхумираних из 13 jама, разориле сеоско гробље и опустошиле сав простор села. Обнова мањег броjа кућа у селу почела jе у jесен 1999. године, а са њом и повратак предратних становника. Обновљено jе и или изнова изграђено тридесетак кућа.
Везане виjести:
† Патриjарх Павле – Беседа у Пребиловцима 1991.
Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941.