Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година.
То лијепо село, зове се Пребиловци.
Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена…
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату.
У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце.
Живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја. И у јами Бивоље брдо која је примила највише жртава. На превару одведени да се никад више не врате у своје Пребиловце.
Ријетки су они који су преживјели и оставили нам у аманет истину о злочину над српским народом. А звјерства која су почињена говоре о крволочности звјери која је мрзила све што је српско. Затрла многе породице и иживљавала се над немоћним женама, дјецом и дјевојкама.
За вријеме оне некадашње власти „братства и јединства“, породице и родбина побијених долазили су над јаме и молили се за своје мртве. А православним свештеницима било је забрањено служење Свете литургије за мученике који су страдали од „браће“ Хрвата.
1990/1991. године родбина отвара зацементиране јаме и кости мученика преноси у парохијски дом. Уз служење Патријарха Павла, епископа Иринеја Буловића и Атанасија Јевтића и свештенства, на 50. годишњицу страдања 4. августа 1991. године, освећени су темељи цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких мученика и крипта са великим мермерним ћивотом у њој а мошти мученика послије литургије и опела положени у крипту.
Али, дође 1992. година и по други пут Пребиловци се нађоше на мети, овај пут савременим усташама.
Операцијом „Чагаљ“ под командом Јанка Бобетка, познатијом као Липањска зора хрватске Херцеговине, Пребиловци су сравњени са земљом.
Гробље оскрнављено, кости вађене и спаљене. Крипта је смишљено уништена пластичним експлозивом и авионским бомбама.
Други пут како херцеговачки камен плаче.
Сјећање на жртве је веома важно за опстанак српског народа, за његов идентитет. Доживјели смо истребљење и геноцид, а осуђени смо за оно што нисмо учинили. Српске жртве из двадесетог вијека се игноришу и свако помињање сматра се за вређање и хушкање. Страдали смо безброј пута, и колико још пута треба па да се опаметимо и ујединимо као народ?!
Другачије је када читате о српском страдању, у односу када посјетите стратиште.
Његово преосвештенство умировљени владика Захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, служио је данас у храму Христовог Васкрсења Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохервеговачких. Чланови удружења Јадовно 1941. учествовали су у Светој литургији. Поклонили смо се мученицима.
Послије литургије, отишли смо до села и уз пригодну добродошлицу размјенили смо по коју реченицу са мјештанима који су се вратили на своја огњишта. Слушали њихове животне приче, њихову патњу, и борбу за опстанак.
Бољег, поштенијег, вреднијег живља који је претрпио голготу нема.
То су људи са највећим срцем.
Када смо се растајали са мјештанима и члановима Српског националног друштва Пребиловци, потекле су и сузе.
Сузе радоснице, јер смо се нашли у толиком броју.
На најужаснијем мјесту са најљепшом црквом Христовог Васкрсења.
Обишли смо и Манастир Житомислић који је исто тако страдао током НДХ и који је порушен до темеља 1992. године. Такође смо обишли Саборну Православну цркву у Мостару која се обнавља јер је такође порушена током протеклог рата.
Хвала свим добротворима који су нам омогућили одлазак у Пребиловце.
Крајишници не заборављају!
Аутор: Сандра Благић
Од истог аутора:
Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!
Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена
One Response
Evo skočio mi je pritisak i uhvatio me bes. 1991-e se desilo isto kao i 1941-e.Pa to je stvarno užas.Gde su bili telefoni. Katolički plan da stignu do Drine pa onda do Rusije se uspunjava. Stašno.Nezaštićeni izliferovani, izdati. Onolika vojska. Koliko su godina čekali da se formiraju paravojske. Ili smo mnogo glupi ili pokvareni. Bože daj da se pojave pošteni ljudi u našem narodu. Dosta nam je konvertita.