Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Пребиловачка деца међу српским светитељима

Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima.jpg
Храм Васкрсења Христовог У Пребиловцима

Херцеговачко село коjе jе у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас jе симбол страдања али и васкрсења

По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњоj Херцеговини готово да jе остала без ђака. Убрзо jе и затворена. Као што су после августа 1941. године остале заувек затворене и многе породичне куће у овом селу.

Пребиловци су постали jедан од симбола страдања херцеговачких Срба на подручjу Независне државе Хрватске (НДХ), изгубивши више од 80 одсто своjе предратне популациjе.

Од 1.000 становника, тог лета 1941. године убиjено jе њих 820. Само током jедног дана, 6. августа, више од 550 жена и деце из Пребиловаца скончало jе у jами Голубинки, у оближњем селу Шурманцима. Јаме у коjе су бацани Пребиловчани, али и становници других околних српских насеља, забетониране су 1961. године. Бетонски поклопци скинути су тридесет година касниjе, у освит нових ратних сукоба на овим просторима. Кости извађене из jама, посмртни остаци око 4.000 људи, пренете су 1991. године у храм у Пребиловцима коjи jе почео да се гради. Само годину дана пошто су положене у костурницу, хрватске оружане снаге разнеле су их, заjедно са недовршеном црквом. Место храма и костурнице постало jе депониjа смећа.

Међутим, упркос покољу од пре 74 године, бацању живих људи у jаме, убиjању деце, па бетонирању и гранатирању коjи су уследили у новиjе доба, они са коjима данас разговарамо о Пребиловцима, а коjи су на различите начине везани за живот данашњег села, не причаjу само о смрти, него и о – васкрсењу. Победи живота над смрћу, васкрсењу Христовом, посвећен jе и нови храм у Пребиловцима. Депониjа смећа уклоњена jе 2002. године. Епископ на чиjоj се канонскоj териториjи налази ово село, владика захумско-херцеговачки Григориjе, каже за „Политику“ да га радуjе што ће овог 8. августа освећење пребиловачке цркве обавити патриjарх српски Иринеj. Као што jе био срећан што се недавно заседање наjвишег црквеног тела, Светог архиjереjског сабора, завршило певањем песама у славу пребиловачких новомученика, коjи су на овом заседању дефинитивно придружени лику светих мученика.

– Наjважниjе jе да се у Пребиловцима обнавља живот и расту деца. Када узмемо у обзир страдања тамошњег народа кроз двадесети век, и његово стално обнављање, тек онда разумемо колика jе, упркос свему, његова воља за животом, чиjем квалитету сада треба допринети. Стога смо дужни да учинимо све како би добро побеђивало зло, а живот смрт – каже владика Григориjе.

Деца данас у Пребиловцима чине четвртину становништва, од око 60 становника, 16 су основци и средњошколци, а има и студената коjи се школуjу у 35 километра удаљеном Мостару, описуjе нам демографску слику села овдашњи парох, jереj Марко Гоjачић.

– Хвала Богу, вера мештана и њихова снага за повратак и обнову кућа и цркве надjачала jе све остале препреке коjе доноси данашњица па су ношени том вером успели да обнове живот у Пребиловцима – каже отац Марко Гоjачић.

Од њега сазнаjемо да тих препрека ниjе мало. Много jе у селу необновљених кућа, уз тридесетак обновљених, лоша jе инфраструктура, очекуjе се да ће тек ове године кроз село бити спроведена вода, а ђаци похађаjу школе коjе раде по хрватском и бошњачком програму и немаjу могућности да у школи изучаваjу своj jезик и историjу.

– Страдање тих људи у Другом светском рату и злочини коjи су над њима вршени заувек су обележили ово село, jер се броj његових житеља никада после ниjе васпоставио. Пребиловачка прича jе увек актуелна, али jе догађаj коjи иде након страдања – васкрсење. Тако ћете, свративши у село, чути о страдању, али и осетити да jе васкрсење победа над смрћу – каже отац Марко Гоjачић.

На путу до Пребиловаца нема табле коjа би вам била путоказ, прича Миленко Јахура, Београђанин родом из овог села. Неки много jачи, унутрашњи путокази, доводе потомке Пребиловчана сваке године на годишњицу страдања у ово село. Јахура, коjи jе председник Српског националног друштва „Пребиловци“, каже да ће овог августа, будући да ће дуго очекивани Храм васкрсења Христовог бити освештан, више десетина аутобуса у Пребиловце довести верни народ. Као и многи Пребиловчани, и Јахура као део породичних успомена носи сећање на стравично страдање у лето 1941. године. Његова маjка, Јока, рођена Екмечић, успела jе да побегне из сабирног центра у селу Тасовчићима и избегне смрт, али шесторо њених укућана, њена браћа, сестре, маjка коjа jе била пред порођаjем, нису били те среће.

– У селу jе обновљено неколико кућа за коjе планирамо да буду нека врста мемориjалних центара коjи ће чувати успомену на пребиловачке жртве. Свет треба да чуjе истину о страдању Срба у Пребиловцима, она се више не може сакрити – каже Јахура.

За сада, међутим, свету jе од Пребиловаца далеко познатиjе оближње 13 километара удаљено Међугорjе. Ту се, на четрдесетогодишњицу страдања Срба из овог краjа, указала Госпа, Богородица.

– Они коjи су jе видели описивали су jе као жену са дететом. А долазила jе баш из правца jаме Голубинке, jедног од наjвећих српских стратишта на овом подручjу. Оно што збуњуjе сваког веруjућег човека, без обзира на то коjоj цркви припада, jесте то што се наjвећа од жена, Богородица, поjавила у непосредноj близини места где су страдале стотине невиних жена и деце, а да ништа о том страшном злочину „видjелицама“ коjима се указала ниjе поручила – каже Јахура.

Света столица jе оформила посебну комисиjу за испитивање међугорског феномена, али њихови закључци нису jош саопштени. Папа Фрањо, као ни његови претходници, jош ниjе разрешио дилему да ли jе Међугорjе место чуда или ниjе, али су у његовим речима да „Госпа ниjе шефица поште да шаље поруке сваки дан“ многи препознали међугорски феномен, будући да се неким тамошњим „видиоцима“ Госпа указивала свакодневно током низа година.

– Не знам да ли се Ватикан ограђуjе од Међугорjа, али знам да jе култ Госпе из Међугорjа и данас веома jак. Међугорjе jе данас веома богато место. Нема куће коjа не издаjе собе за ходочаснике, саграђено jе и пуно малих пансиона, ту су водоскоци, тениски терени. Граде се и нови обjекти за смештаj многоброjних посетилаца и у тоj градњи већ се стигло на свега 700–800 метара од jаме Голубинке – прича Јахура.

На званичном саjту посвећеном указањима и чудима Госпе из Међугорjа, у одељку коjи се бави историjатом ових краjева, обрађен jе и период Другог светског рата. Једини догађаj коjи се наводи из овог периода jесте „Голгота хрватског народа“ у Блаjбургу, где jе „око 300.000 цивила и воjника изгубило живот“.

Пише: Јелена Чалиjа

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

СРПСКЕ ЈАМЕ И СТРАТИШТА ПРЕТВОРЕНИ У ДЕПОНИЈЕ

БРАВО ХЕРЦЕГОВЦИ Херцеговачка академиjа у српскоj престоници на понос родне груде

ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. маj 2015.

Пребиловци – Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: