Чланови Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сараjевско-романиjске региjе истичу да jе дошло до тоталног застоjа у процесу тражења несталих лица, посебно из реда српског народа, за шта су наjоштриjе окривили Суд и Тужилаштво БиХ, као и Институт за нестала лица у БиХ и Међународну комисиjу за тражење несталих лица (ИЦМП).
„Тражимо одговорност за институциjе и поjединце коjи су заказали у овом процесу, од Суда и Тужилаштва БиХ тражимо да процесуираjу све одговорне за измиjештање гробница, док од Владе Републике Српске тражимо да реорганизуjе Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске“, рекао jе новинарима предсjедник координациjе Сараjевско-романиjске региjе Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Мирко Вранић.
Током састанка ове организациjе данас у Источном Сараjеву разматрано jе питање обjективности у процесуирању ратних злочина, као и утицаj политике на рад Тужилаштва БиХ, предаjе доказног материjала у вези са злочинима над Србима коjи jе потпредсjедник Федерациjе БиХ Мирсад Кебо доставио Тужилаштву БиХ, а од посланика из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ затражено jе да „изгласаjу неповjерење“ предсjедаваjућем тог дома Шефику Џаферовићу због основане сумње да jе крив за страдање Срба у Возући.
„Уколико се поменуте институциjе и поjединци оглуше о наше захтjеве, организоваћемо грађанску непослушност у Источном Сараjеву“, поручио jе Вранић.
Обраћаjући се окупљенима на састанку, он jе подсjетио да jе само у Сараjеву током притеклог рата нестао 821 Србин, док броj несталих Срба на подручjу Сараjевско-романиjске региjе износи 1.158.
Оно што наjвише боли, истиче он, jесте чињеница да за трагичне судбине ових људи jош нико ниjе одговарао, пошто и Суд и Тужилаштво БиХ све вриjеме проводе селективну правду.
Према његовим риjечима, у Спомен-костурници у Источном Сараjеву чак 275 посмртних остатака годинама чека на идентификациjу.
„Плашим се да неко жели да ми биолошки нестанемо, па да прикриjе ратне злочине над Србима са ових простора Републике Српске“, рекао jе Вранић.
Адвокат породица несталих Милан Романић сматра да, нажалост, политика има пресудан утицаj на рад Суда и Тужилаштва БиХ, када jе у питању процесуирање ратних злочина над Србима.
„Суд БиХ своjим поступцима не води ка помирењу, него jош више продубљуjе неспоразуме и подjеле међу народима, а чињеница да jе од укупног броjа процесуираних за ратне злочине чак 80 одсто Срба, говори о обjективности тог суда“, каже Романић.
Он изражава боjазан да одређене сараjевске политичке структуре настоjе да на таj начин промиjене карактер рата у БиХ и да на некоj међународноj конференциjи, можда, у питање доведу и опстанак Републике Српске, што српски представници у власти никако не смиjу да дозволе.
Романић jе позвао породице несталих али и медиjе да поjачаjу притисак на Суд и Тужилаштво БиХ да би се обезбиjедио равномjерниjи приступ процесуирању ратних злочина.
Члан Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Горан Крчмар рекао jе да одговоре на питања о судбини несталих Срба искључиво мораjу дати Суд, Тужилаштво и Институт за нестала лица БиХ, у чему би требало да предњаче српски кадрови, што до сада ниjе био случаj.
Према његовим подацима, у Српскоj jе евидентирано 5.380 несталих, од тога jе риjешено 4.100 случаjева, при чему jе 3.600 лица идентификовано, али на идентификациjу jош чека 650 несталих Срба.
Манипулациjе, обмане и лажи, истиче он, главне су препреке за ефикасниjе тражење несталих Срба у БиХ.
Он сматра да jе риjеч о „планираном хаосу“, гдjе се српске жртве и породице омаловажаваjу на сваком кораку у ФБиХ, тако да никоме ниjе jасно како то да jе на ископавање на сараjевском сметљишту потрошено 1,7 милиона КМ, а резултата нема.
„То ће нам се десити и на Казанима“, упозорава Крчмар и наглашава да се „таjна криjе на гробљу у Високом и архиви федералне комисиjе за тражење несталих, коjу jе водио Амор Машовић“.
Крчмар jе указао и на поражаваjућу чињеницу да потврде о смрти страдалих Срба у центру за идентификациjу у Модричи, на документима са хрватском шаховницом, издаjе патолог из Винковаца, jер таj посао ниjе дозвољен Заводу за судску медицину у Бањалуци, на чиjем jе челу познати и признати патолог Жељко Каран.
Обраћаjући се окупљенима, Каран jе рекао да Завод „и хоће и може“ да ради ДНК-анализе и идентификациjу, али да су ДНК-а анализе прескупе, док за идентификациjе, коjе спадаjу у домен истражних радњи, нема надлежности.
Ратни воjни инвалид и отац три погинула борца Воjске Републике Српске Маринко Бjелица из Трнова ниjе штедио критике на рачун српских политичара у институциjама БиХ, и од предсjедника Републичке организациjе породица несталих и заробљених лица Недељка Митровића затражио jе оставку, а сличне ставове изниjела jе и Радомирка Дувњак у име породица и несталих лица са подручjа Власенице.
Митровић jе рекао да се не сматра одговорним за проблеме коjи коче рад организациjе на чиjем се челу налази, истичући да прави проблем лежи у Институту за нестала лица БиХ, „од кога нема никакаве користи“.
И он се заложио за пуну афирмациjу Завода за судску медицину у Бањалуци.
На састанак су позвани и представници Суда и Тужилаштва БиХ, као и Института за нестала лица у БиХ, али се нико од надлежних ниjе одазвао том позиву, па чак ни српски представници.