Правни поредак или глобални ауторитаризам

English

Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату.

Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и каквог таквог поштовања система УН и међународног права, ка глобалном и интервенционизму и гажењу основних принципа међународних односа. Многи умни људи, укључуjући у говорнике на овоj Конференциjи, сматраjу да jе тиме отпочео трећи светски рат.

Време од 2008. године до данас карактерише озбиљна светска економска криза. Воjни издаци у свету приближаваjу се износу од два трилиона долара и расту убрзаним темпом. Корак по корак, свет jе ушао у нову спиралну трку у наоружању. Хоћемо ли покренути инициjативе и механизме да се она заустави, или ћемо поново, баш као у очи Првог светског рата, допустити да нас увуче у понор и катастрофу?

Кратки период глобалног партнерства, замењуjе продубљивање глобалног неповерења. Имали воље за компромисе и враћање интересу целог човечанства за миром и напретком за све народе и људе?
У узаном кругу привилегованих концентрише се енормно богатство. На другоj страни, шире се беда, сиромаштво, болести, екстремизми и тероризам. Како у условима растуће беде, сиромаштва, масовне незапослености младих ширити људске и цивилизациjске вредности и права, схватамо ли опасност од кључања социjалног незадовољства? Да ли смо спремни да признамо да су досадашње методе сузбиjања међународног тероризма искључиво воjном силом храниле његово jачање и ширење?
Беда великог дела човечанства ниjе последица растућег броjа становника на планети, већ растуће неправде у расподели, у поретку коjи брани привилегиjе богатих и спречава развоj сиромашних. Егоизам, непризнавање равноправности и гажење интереса других народа довели су до Првог и Другог светског рата. Хоћемо ли говорити и борити се за праведни међународни поредак, или сматрамо да у ери агресиjе либералног капитализма – ниjе време за то? Да ли видимо да наметање унутрашњег уређења силом са стране, по „универзалном“ моделу, израња као основа глобалног интервенционизма, ауторитаризма и неофашизма?

Глобални ауторитаризам, или мултиполарност и праведни светски поредак односа, питање jе данас?

Шта jе остало од функциjе УН и ОЕБС  за превентивно деловање, за решавање спорова мирним путем? Смемо ли да се помиримо да су се политика силе и двоструких стандарда отргли од контроле као дим пуштен из боце? Све jе очевидниjе да смо ушли у доба хибридне демократиjе, сурогата цивилизациjских вредности и људских права. Демократске државне институциjе постале су сервис наjмоћниjих корпорациjа воjно-индустриjског и финансиjског капитала. Институционалне форме опстаjу, на националном и међународном плану ствараjу се нове, али стварна моћ све више се сели у уже, често неформалне, групе, некакве савете или комисиjе под непосредним утицаjем воjно-индустриjског и финансиjског капитала. Поступци у парламентима, укључуjући и о питањима рата и мира, постаjу реткост, или се о њима одлучуjе по хитноj процедури. Демократске jавне дебате о животним питањима постале су права реткост.
Физички израз милитаризациjе огледа се у енормном расту броjа страних база, посебно на тлу Европе. Данас у Европи има више страних воjних база него што их jе било на врхунцу хладног рата. Зашто? Од базе Бондстил изграђене на Косову и Метохиjи 1999. године, ничу као печурке после кише – 4 у Бугарскоj, 4 у Румуниjи и тако редом. Старима се додаjу нове – тзв. антиракетни штитови, пет нових база за ротирање трупа за брзе интервенциjе. Све ближе руским границама. Пратимо ново издање старе доктрине „Drang nach Osten” коjу смо готово заборавили. Медиjи, чак и у земљама наjстариjе демократске традициjе, имаjу све мање слободе.
Могу ли се униполарност и привилегиjе сачувати изазивањем ратова, братоубилачких сукоба, превратима, обоjеним револуциjама…?

Уочи Првог светског рата било jе видљиво да се поjедине земље убрзано наоружаваjу, да паралелно jачаjу њихови апетити за туђим териториjама и богатствима. Значење тих трендова jе потцењивано. Илузиjе су, нажалост, скупо плаћене милионима људских живота. У „Септембарском програму“ немачког канцелара Бертмана Холвега од пре сто година (од 9. септембра 1914.), биле су jасно изражене немачке териториjалне претензиjе према суседима, царинска униjа као проширено тржиште и „немачка колониjална Африка“ – записао jе истакнути немачки историчар Франц Фишер.  „Септембарски план“ Холвега имао jе jасан осваjачки, експанзионистички карактер. План Холвега може подстаћи различите реминисценциjе. Ево jедне:

Неколико месеци по завршетку оружане агресиjе НАТО против Србиjе (СРЈ), априла 2000. у Братислави jе одржан самит шефова држава и влада, министара иностраних послова и одбране земаља тадашњих кандидата за чланство у НАТО-у и високих државних представника САД. Амерички представници су тада изложили своj план преуређења односа у Европи. Ево, шта jе о том „Априлском плану“ САД записао немачки политичар, бивши државни секретар министарства одбране, потпредседник Парламентарне Скупштине ОЕБС Вили Вимер, коjи jе присуствовао том
самиту:

„Европски правни поредак jе сметња за спровођење НАТО планова. У ту сврху знатно jе погодниjи амерички правни поредак и за примену и у Европи. Потребно jе да се приликом ширења НАТО (на Исток, прим. аут.) поново успостави таква просторна ситуациjа између Балтичког мора и Анадолиjе (Турска, прим. аут.), каква jе постоjала на врхунцу ширења Римског царства. Због тога Пољска мора бити окружена са севера и jуга демократским државама као суседима. Румуниjа и Бугарска да осигураjу копнену везу са Турском, а Србиjа да траjно буде искључена из европског развоjа. Северно од Пољске треба остварити потпуну контролу над прилазом из Санкт Петербурга у Балтичко Море“. (Актуелна питања спољне политике, Београдски форум за свет равноправних, Београд 2006.).

Маркетинг рата, готово неосетно, развио се у нову дисциплину. Изгледа да смо се и са том „науком“ брзо саживели потцењуjући опасности. Данас чак ни лаицима ниjе тешко да уоче како се припремаjу, пропагираjу и оправдаваjу агресиjе и изазивање грађанских ратова. Наjпре се одабере жртва; следи медиjска сатанизациjа њеног легитимног руководства; обећањима демократиjе и брзог „бољег живота“ постиже се дезориjентациjа jавности; финансира се, а по потреби, и наоружава, „продемократска“ опозициjа; интензивираjу се подривачке активности тзв. НВО; режираjу се масакри, тровања боjним отровима, „хуманитарне катастрофе“ – догађаjи типа „Маркале“ (Сараjево), „Масакр у Рачку“ (Косово и Метохиjа), „Маjдан“ (Киjев); следе потпаљивање грађанског рата, или оружана агресиjа, обарање легитимног државног вођства, устоличење „продемократске опозициjе“, и коначно – преузимање природних и економских богатстава од стране корпорациjа, чак и поjединаца из државног апарата земаља-агресора, путем тзв. транзициjе, alias – пљачкашке приватизациjе.

Један од узнемираваjућих савремених феномена jе врло екстензивно тумачење поjма националних интереса. Наjпре су САД, дале себи право да проглашаваjу своjе националне интересе практично, у сваком кутку планете и да их штите оружаном силом. Потом су их следили партнери из Европе. Пажњу изазиваjу учестале изjаве немачког председника Јоакима Гаука да Немачка мора бити спремна да своjе националне интересе у иностранству брани и оружаном силом. Суверенитет држава над њеним природним богатствима jе дерогиран. Бжежински и Олбраjт jавно тврде да природна богатства Сибира не могу припадати само Русиjи, већ тзв. међународноj заjедници! Захтеви за прерасподелу природних богатстава на планети су jасни. Подсетимо се какве су последице по човечанство изазвале амбициjе Немачке уочи Првог светског рат да изврши прерасподелу колониjа.

Агресори  су се 1914. ослањали само на силу – Аустроугарска да заустави опадање моћи и слабљење контроле над туђим териториjама, Немачка да реализуjе своjу нараслу економску и воjну моћ осваjањем териториjа суседа, контролом правца Берлин – Багдад, а затим и целе Европе, и Африке. Ослонац само на силу, непоштовање права и интереса других нациjа и ароганциjа, како jе показало искуство Првог светског рата, нису  предност, већ велика слабост.

Велика опасност по свет данашњице произилази из чињенице да постоjе центри моћи коjи веруjу да су предодређени да управљаjу светом, да им jе ту мисиjу поверило провиђење. За њих су сви други на планети хендикепирани, дужни да трпе и слушаjу «посвећене». Такви центри и данас реагуjу логиком и условима с краjа 80-их и почетка 90-их веруjући да се мултиполаризациjа светских односа и ток историjе могу силом зауставити, а униполарни поредак повратити. Све то ниjе  разлог само за велику забринутост, већ пре свега, позив за суочавање са новом реалношћу, за деjство снага разума, праведних компромиса и мира.

Пише: Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет
равноправних

Везане виjести:

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Немамо право на илузиjу о загарантованом миру

Вече посвећено Гаврилу Принципу

„Стоjте галиjе царске“

Велики рат 1914. -1918. – поруке човечанству

На Текеришу, 100 година касниjе

Ђачки велеиздаjнички процес

Берлинска режиjа и бечка продукциjа за велику трагедиjу двадесетог века

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ ОТПОЧЕЛА АУСТРИЈА А НЕ СРБИЈА