Потресна исповест: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи!

Владо Драгојловић, за „Новости“, о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали

Логори у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен.

Овако, за „Новости“, сведочи Владо Драгојловић, један од многих босанских Срба који су претрпели стравичну тортуру припадника хрватске војске, међу којима су била и десеторица ухапшених почетком прошле недеље у БиХ. Они се терете да су као припадници структура ХВО у Орашју, као и стражара у логорима и затворима, починили ратне злочине над великим бројем Срба с подручја Орашја и из околних места од маја 1992. до јула 1993. године.

Како у потресној исповести за наш лист сведочи Драгојловић, данас председник Удружења ратних заробљеника Модриче, они су одговорни за рације над Србима с почетка рата, када је убијено више цивила, а некима се ставља на терет и сексуално иживљавање над логорашицама. Наш саговорник указује на то да је те 1992. колону Срба у Оџацима чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку још на улазу у сабирни центар у спортској сали тамошње основне школе.

– Жене су недуго затим одвојили и вратили у села одакле су дошле, да седе у кућама као заштита од српске артиљерије и да буду сексуалне робиње хрватским војницима. Мушкарци и оно мало жена што је остало постали су предмет свакодневног физичког и сексуалног иживљавања дојучерашњих комшија. Тих дана се сећам по копању ровова за хрватску војску на која смо вођени сваког дана. Копао сам ровове за најмање 15 регуларних бригада ХВ из Осијека, Вуковара, Велике Горице, за гардијске бригаде „Тигрови“ и „Громови“ – каже Драгојловић, додајући да су припадници ХВО, његове дојучерашње комшије, били звери.

Ратна срећа у Посавини од јуна и јула почела је да се окреће у српску корист. Здружени бојовници били су тучени од стране Првог крајишког корпуса, али логораше нису пуштали. Бежећи за Хрватску, повели су са собом све људе које су држали иза жица.

– Из логора „Бардакова кафана“ у Славонском Броду, после вишедневног малтретирања, покупили су нас око 200 из Оџака и превезли аутобусима низводно од скеле у Домаљевцу, која је превозила тенкове из Хрватске. Тамо нас је сачекао лично Перо Винцетић, командант Војне полиције Орашја, највећи крвник кога данас крије Хрватска. Логори у Орашју били су последњи круг пакла – сећа се Драгојловић.

Наш саговорник прича и да лично познаје двојицу од десеторице недавно ухапшених – Мату и Анту Живковића, који су били стражари у његовом логору. Њихова злодела налазе се у оптужном предлогу активираном прошле недеље. Каже да је виђао и друге окривљене у логору. Био је сведок и доласка Звонимира Шепаревића, тадашњег министра спољних послова Хрватске, у логор у Орашју 1993, и стајао је на метар од њега.

– Пре доласка Шепаревића, постројили су нас у жици. Пред министром, виктимологом, професором свеучилишта, стајали су заробљени цивили из Букове Греде, Орашја и Оџака, а рапорт му је подносио најгори злотвор Перо Винцетић – сећа се наш саговорник.

Винцетић је отприлике рекао како су пред Шепаревићем „најгори злочинци“, а овај је узвратио:

„Шта рећи, зна се. Четници!“

Иначе, хапшење десеторице припадника ХВО-а на подручју Орашја, у великој акцији Државне агенције за истраге и заштиту БиХ, изазвало је оштра реаговања у Хрватској. Како истиче Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина из Бањалуке, суђење десеторици ухапшених прошле недеље у Орашју с правом плаши званичну Хрватску, јер, како каже, када генерал Ђуро Матузовић и остали крену да износе одбрану пред судом у БиХ, изаћи ће на видело да је рат у БиХ почео маја 1992. преласком регуларних јединица ХВ у Босну.

– Сазнаће се и како је формиран ХВО, који се званично води као оснивач 54 логора и затвора за Србе у Посавини. Такође, тачне су и калкулације највиших представника хрватске државе да судови у БиХ потражују више стотина Хрвата из Босне и Хрватске због злочина у Посавини. То није тајна, јер се БиХ пре више година обратила Загребу за правну помоћ. Бивши премијер Зоран Милановић стопирао је правну сарадњу двеју земаља непосредно пре него што је изгубио изборе – говори Којић за наш лист.

У Хрватској се, ипак, не крије да овај градић, као стална престоница посавских Хрвата током рата деведесетих, „чува“ најмрачније тајне државе Фрање Туђмана.

– Ђуро Матузовић није имао никакву командну одговорност у Орашју, већ је био подређен у хијерархији којом се командовало из Хрватске – пренео је изјаву ухапшеног генерала ХВО-а из КП Зеница његов адвокат Алмин Даутбеговић, додајући да је његов клијент рекао и да за злочине треба да одговара онај ко их је починио, јер он неће да потура своја леђа.

Иначе, рат у Посавини почео је маја 1992, пошто су регуларне снаге Хрватске ушле у Босну да би заузеле „хрватске вековне просторе“. Врло брзо 1992. они су потпуно или делимично овладали огромним простором Посавине на потезу Шамац, Брод, Модрича, Оџак, Орашје, Дервента, Градачац и Брчко, а „српски проблем“ Хрвати су решавали као и 1941. – тако што су цивилно становништво потрпали у конц-логоре које су „селили“ са собом и када су се повлачили у Хрватску пред налетом Војске Републике Српске. Логораши Срби из 54 логора тако су из Посавине преко моста у Босанском Броду завршили у пет логора у самој Хрватској (у Славонском Броду, Керестинцу и Трстенику код Загреба, у логору „Катарина“ у Пули и сплитској „Лори“). Неки од логораша пребачени су територијом Хрватске низводно у Орашје.

БЕСТИЈАЛНИ ЗЛОЧИНИ

ВЛАДО Драгојловић набраја неке од најстрашнијих призора којима је присуствовао у логорима у Орашју.

– У логору су ми показивали човека који је са два брата заробљен током хрватске рације на село Букова Греда. Дали су им могућност да се договоре коју двојицу ће да закољу а кога ће браћа да изаберу да остане жив и да пати. Браћа су изабрала тог човека… – прича Владо.

Додаје да заробљени војници ВРС-а у Орашју нису имали шансу да преживе. Једног војника су убили тако што су му данима мокрили у чизму повређене ноге док нога није иструлила.

– Приликом одвођења заробљеника из Орашја у Хрватску,ишло се чамцем који је возио неки Бабо, кога су звали Вук са Саве. Уколико је било више заробљеника, Бабо је тражио од стражара да му дају једног заробљеника да га закоље као „скеларину“ – прича Драгојовић.

Он додаје да је најгору судбину имао војник ВРС-а кога су ножем кастрирали и укрцали у аутобус за размену. Умро је пре него што је аутобус стигао на одредиште. Нашли су му тестисе у џепу.

Аутор: Драган Вујичић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Хрватска данас крије највеће крвнике из Посавине

Линта: Хистерија хрватског државног врха због хапшења бивших припадника ХВО из Орашја

Хрватски државни врх у моралној провалији

Државни врх и хрватски генерали на ногама због Срба

Пуховски: Богу хвала да је почело да се суди за ратне злочин

Мачар: Предмет „Орашје“ има елементе удруженог злочиначког подухвата