arrow up

Подијелите вијест:

Потребно још средстава за обнову храма у Бовићу

Црква Вазнесења Господњег у Бовићу
Црква Вазнесења Господњег у Бовићу

Предсjедник Одбора за помоћ Србима Космета Милорад Арлов разговарао jе jуче у Карловцу са Његовим преосвештенством епископом горњокарловачким Герасимом о обнови Храма Вазнесења Господњег у мjесту Бовић у општини Вргинмост, коjи се обнавља искључиво средствима добротвора и за чиjи завршетак jе потребно jош средстава.

Арлов jе рекао Срни да jе потребно jош средстава за покривање и за постављање звона, те да jе епископу Герасиму предложио да на прољеће, у Београду или Бањалуци, буде организована донаторска вечера, гдjе би се црква заложила за обнову храма у Бовићу, коjи jе био jедан од наjвећих у овоj епархиjи, саграђен 1735. године, а срушен 1941. године.

Према његовим риjечима, епископ Герасим рекао jе да постоjи могућност и да се тражи помоћ од Хрватске да учествуjе у обнови.

“Замолио сам епископа да се своjим ауторитетом, заjедно са Његовом светошћу патриjархом српским Иринеjом, заложи да народ овога краjа коjи живи овдjе, али и оним коjи су га напустили заjедно сложи и обнови jедан од наjвећих храмова на Кордуну”, нагласио jе Арлов.

Он jе навео да су зидови садашње цркве озидани до крова, те да jе предложио ограђивање црквеног простора и конзервациjу постоjеће рушевине храма, да буде свjедок српског православља у овим краjевима.

“Вjероватно ће коначна изградња храма траjати, али да га барем покриjемо, да би људи могли долазити, да би се крстила дjеца, млади вjенчавали и да се покрене долазак људи у том диjелу Кордуна. Остао сам досљедан да предложим да епископ горњокарловачки Герасим, заjедно са патриjархом српским Иринеjом, освешта оваj свети храм, ако успиjемо наредне године или било кад да га обновимо”, истакао jе Арлов.

Он jе указао да се мали броj људи вратио на ово подручjе и да парохиjа, према риjечима пароха у Топуском, има око 700 вjерника, док jе приjе рата имала нешто мање од 20.000.

“Данас смо сазнали податак да jе Горњокарловачка епархиjа броjала око пола милиона вjерника, у ову епархиjу спадаjу и Риjека и Пула и она jе просторно наjвећа од свих епархиjа Српске православне цркве на просторима бивше Југославиjе”, нагласио jе Арлов.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Злочини у селу Бовић – Jadovno 1941.

Прослава 250 година од оснивања храма Ваведења Пресвете …

Слава саборног храма Светог Николаjа у Карловцу – Jadovno 1941.

Počela izgradnja crkve u D. Budačkom kod Karlovca – Jadovno 1941.

Дани сjећања на Јадовно 1941 – 2014. – Jadovno 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​