ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА АРХИВОМ СРПСКЕ

Директор Јевреjског културног центра „Арие Ливне“ Ђорђе Микеш и директор Архива Републике Српске Боjан Стоjнић потписали су jуче у Бањалуци протокол о сарадњи ове двиjе установе, коjи између осталог, подразумиjева заjеднички наступ према иностраним фондовима, као и заjедничке изложбе и публикациjе.

Микеш jе рекао да се овим протоколом дугогодишња интензивна сарадња Центра и Архива подиже на виши ниво и даjе подстицаj истраживачком раду.

„Желимо да помогнемо Архиву у било ком погледу, укључуjући и наш простор, док, са друге стране, уз њихово помоћ можемо доћи до више сазнања о историjи Јевреjа у Бањалуци“, рекао jе Микеш.

Он jе додао да jевреjска општина Бањалука располаже одређеним материjалом коjи би био интересантан за Архив Републике Српске.

„Међутим, сваки дан се jављаjу нови људи коjи располажу интересантним материjалима. Између осталог, данас се jавио и jедини Јевреjин из Дервенте са масом докумената“, рекао jе Микеш.

Директор Архива Боjан Стоjнић рекао jе да ова институциjа баштини богату архивску грађу од 17. виjека, међу коjима и о историjи Јевреjа у Босанскоj Краjини и осталим диjеловима БиХ.

„У нашоj збирци баштинимо грађу о jевреjским породицама у Бањалуци и БиХ, али и броjне фотографиjе породица и поjединаца коjи су задужили оваj град привредно и културно“, рекао jе Стоjнић.

Након потписивања протокола представљена jе и монографиjа „Траговима наших комшиjа: Јевреjи у БиХ и холокауст“ аутора Анисе Хасанхоџић и Рифета Рустемовића у коjоj jе представљена jевреjска материjална и нематериjална историjа у 15 градова БиХ.

Хасанхоџићева jе рекла да монографиjа обухвата период до Другог свjетског рата, уз одређене информациjе о данашњоj ситуациjи, с обзиром да данас у БиХ постоjи шест jевреjских општина од коjих двиjе у Републици Српскоj, а четири у Федерациjи БиХ.

„Монографиjом настоjи практиковати култура сjећања и она посвећуjе изузетну пажњу институциjи комшилука каква jе некад постоjала у БиХ“, рекла jе Хасанхоџићева.

Она jе додала да су приjе Другог свjетског рата Јевреjи живjели у више од 60 општина у БиХ, од коjих су у 34 имали формиране jевреjске заjеднице, међу коjима jе наjзначаjниjа била у Сараjеву.

„Књига jе покушала да стави акценат на мање чаршиjе попут Рогатице и Власенице да би се обратила пажња на оно што jе мање познато“, рекла jе Хасанхоџићева.

Према њеним риjечима, до аустро-угарске окупациjе у БиХ су преовладавале сефардске заjеднице, након чега долазе и Ашкенази, чиме настаjе своjеврсна симбиоза.

„Сефардски Јевреjи су свакако имали jачу улогу у БиХ, с обзиром да су само у Сараjеву, Бањалуци и Тузли биле формиране и засебне ашкенаске општине, с тим да jе Тузла jедини град у коjем су Ашкенази били броjниjи“, рекла jе Хасанхоџићева.

Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне рекао jе да jе у Сараjеву постоjала jевреjска средина коjа jе била риjетка у Европи и да jе оваj град било велики центар Јевреjа на Балкану.

Он jе додао да у Израелу данас живи велики броj досељеника из БиХ, коjи су међу наjбољим усељеницима, а међу коjима jе велики броj истакнутих грађана Израела.

Монографиjа „Траговима наших комшиjа: Јевреjи у БиХ и холокауст“ настала jе у оквиру проjекта Академиjе науке Аустриjе у сарадњи са Министарством за образовање, науку и културу ове земље од децембра 2013. до марта ове године.

Извор: 

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА „ЛОГОР ЂАКОВО: СЈЕЋАЊЕ КАО ОПОМЕНА …

Бањалука- отворена изложба о страдању Јевреjа – Jadovno 1941.

отворена изложба „рукописе копам и сиjем…памћење свиjета“