fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Последње сведочење (3): Три лажи не дају истину

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/selo-radivojce.jpg

За мене је потпуно јасно зашто ова лажна тужба инсистира на спајању – казао је Слободан Милошевић у Хагу 11. децембра 2001. године, на почетку расправе о предлогу тужилаштва да се обједине оптужбе против њега за наводне злочине на Косову, у Хрватској и у Босни и Херцеговини.

– То је последица 11. септембра. Они желе да ставе у други план оптужбе за Косово јер оптужбе за Косово неизбежно отварају питање сарадње Клинтонове администрације са терористима на Косову, укључујући и организацију Бин Ладена.

 Црвена нит

Оно што смо могли данас да чујемо, и они су свесни тога да у том случају не могу избећи, без обзира на илегалност овог суда, да се овде појаве главни актери злочина извршеног против моје земље и мог народа, почев од Клинтона, Олбрајтове, Кларка и других, али, наравно, и многи мировни посредници чија активност и сарадња на проналажењу мира потпуно демантује ове, рекао бих, монструозне оптужбе које су овде изречене…

Албански дечак бежи од запаљене српске куће у Бабином Мосту

– Сабирањем три лажи – казао је даље Милошевић – не добија се истина него се само увећава лаж. Све ове три оптужнице, заиста имају једну „црвену нит“, да употребим израз који сам овде чуо, а та „црвена нит“ је дуготрајни злочин против Југославије и против мог народа. Ово је овде, очигледно, једна велика злоупотреба моћи да би се произвела историјска превара у којој ће, они који су се залагали за очување Југославије, бити оптужени за њено разбијање, они који су бранили земљу бити оптужени за злочине, да би они који су се залагали и извршили сецесију, који су се залагали за сепаратизам до тероризма, били амнестирани јер су иза њих стајале силе којима је био циљ да успоставе контролу над Балканом, како би са те геостратешке тачке даље успостављали контролу у другим правцима.“

Негирајући тобожњи „крунски“ аргумент оптужбе, идеју о стварању „велике Србије“, Милошевић је казао да је то сасвим лако демантовати:

„Нико разуман не би смео тај аргумент, који су узели као мит и основу за све злочине, да више покушава да импутира, намеће или на било какав начин злоупотреби. Постоје чињенице које су необориве: 28. априла 1992. године формирана је Савезна Република Југославија, 28. априла 1992. године, дакле, пре него што су почели сукоби, пре него што је почео грађански рат… Подсетио бих вас и на то да је на самом почетку, маја 1993. године, уз наше максимално залагање, у Атини прихваћен Венс-Овенов план који су тада потписали и српски представници.

Мадлен Олбрајт на Косову 1999. године

И да је то прихватање, такође сматрајући мир највећим циљем и највећом предношћу за све југословенске народе, до краја демантовало сваку такву идеју.“ (Милошевић се, иначе, мало касније још једном осврнуо на питање „Велике Србије“ у светлу онога што се догађа на Косову: „Овим што се тамо догађа практично се рехабилитује политика из времена нацизма, Хитлера и Мусолинија.

Ова велика галама о „Великој Србији“, такозваној идеји која никада није постојала, галама о ‘Великој Србији’ се диже да би се иза те галаме и прашине правила ‘Велика Албанија’ иста онаква какву су направили Хитлер и Мусолини у време Другог светског рата. Погледајте ту шему и погледајте ово што се сада ради, што желе да узму од Србије, од Црне Горе, од Македоније, а сутра и од Северне Грчке – када поново буду затегли грчко-турске односе на бази диктата заједничког шефа – и то ће питање да решавају.“)

– Косово је Србија и Косово ће остати Србија – енергично је реаговао Милошевић на изјаве у Трибуналу у којима се о Косову говори као о територији која не припада Србији. – Ова ситуација ће трајати тачно онолико колико буде трајала ова нелегална окупација Косова и Метохије. Нелегална зато што је до ње дошло злоупотребом УН и Резолуције 1244 Савета безбедности која предвиђа присуство безбедносних снага УН. Међутим, те су снаге узурпирале овлашћења УН, дозволиле даље дивљање албанских терориста. Хиљаде Срба и других неалбанских становника Косова је убијено и отето, десетине хиљада српских кућа је запаљено, више од стотину цркава је срушено и запаљено, све под окриљем међународних снага које су дошле да гарантују свима безбедност.

– И данас, после ових карикатуралних избора, ти вајни српски посланици долазе авионом из Београда да обављају своју функцију посланика и под војном пратњом улазе у тај такозвани парламент. То ће стање трајати колико буде трајала окупација. То је стање трајало и под турском окупацијом читавих петсто година. Ова неће моћи толико да траје, али оног тренутка када се она заврши Косово ће опет бити потпуно под српском контролом, а није реч само о Косову већ и о Србији, јер ће и Србијом поново и ускоро управљати патриоте. Патриоте ће управљати и другим земљама уместо ове шеме новог колонијализма и постављања разних марионетских влада.

Зашто је Туђман желео рат

  Слободан Милошевић је подсетио у хашком суду да је хрватски лидер Фрањо Туђман 24. марта 1992. године, јавно, са Трга Бана Јелачића у Загребу обзнанио да „рата не би било да га Хрватска није желела“: „Ми смо проценили да само тако можемо остварити самосталност“ – рекао је Туђман. „А зашто је Хрватска желела рат?“ – упитао се Милошевић и одговорио: „Не зато да би хрватски народ користио своје право на самоопределење и отцепљење, свакако не зато (на пример, Македонија је користила то право и издвојила се из Југославије), него зато да би постигла циљ да истера близу пола милиона Срба из Хрватске, пола милиона Срба из Српске Крајине, у којој су вековима живели свој на своме, а не никако као узурпатори.“ Опет 6. април Ви сте – запазио је Милошевић – данас прочитали овде како је 6. априла 1992. године Европска унија признала Босну и Херцеговину. То је учињено под утицајем тадашњег министра иностраних послова Немачке Ханса Дитриха Геншера јер је 6. април дан када је 1941. године Хитлер напао Београд. То је била жеља да се симболизује промена резултата Другог светског рата. Никада то не бих приписао немачком народу, али неки су политичари задржали исто оно зло против кога смо се заједно борили, и постигли и више од освете, јер су успели да нас убијају рукама наших савезника, Американаца, Енглеза, Француза, са којима смо се у два светска рата борили против тог истог зла.

Поносни командант

Милошевић је у целости одбацио и оптужбе које се тичу рата у Хрватској и Босни за које сматра да су лансиране само да би се некако употпунила оптужница за Косово која указује на тероризам:

„Јасно је да смо се и у Хрватској и у Босни бавили миром, а не ратом. Ми смо помагали свом народу да опстане, да не постане, као у Другом светском рату, жртва геноцида. Али много пута смо и јавно рекли, и ја сам о томе говорио, ми желимо да он буде слободан и равноправан на територијама на којима вековима живи“, рекао је он и подсетио да за време сукоба у Босни ниједан муслиман није истеран из Србије и да за време сукоба у Хрватској н један Хрват није истеран из Србије, да је чак, за време сукоба у Босни, по евиденцију Међународног комесаријата за избеглице УН, преко 70.000 муслимана избеглица нашло склониште управо у Србији. „Па знате ли ви да у Србији живи више муслимана него у Босни и Херцеговини?!“- упитао је Милошевић.

На крају те расправе, Милошевић је додао да се поноси тиме што је командовао оружаним снагама Југославије које су зауставиле НАТО „јер се показало да земља, макар и мала, која има чврсту вољу да брани своју слободу и да брани идеју слободе и равноправности и народа и људи, може да се одбрани“.

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Последње сведочење (1): Даjте милиjарду и ваш jе

Последње сведочење (2): Нису му дозволили да каже

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: