После сваког рата фалсификован је обим страдања Срба!

ДОКАЗАНО Аутор књиге „Поља несреће“ о губицима у посљедњем рату у Босни и Херцеговини

Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да се однос српског народа према своjим жртвама у последњем грађанском рату ни наjмање ниjе променио набоље у односу на срамно заборављање и заташкавање стравичних злочина над Србима у Другом светском рату

Иванишевић, коjи jе недавно обjавио књигу под насловом „Поља несреће „, у коjоj jе на систематичан начин обрадио и прикупио податке о страдању Срба у 67 општина бивше СР БиХ, у интервjуу за Пресс, између осталог, истиче да jе у овом капиталном делу на убедљив и свеобухватан начин евидентирано и исказано много тога што су Срби претрпели за време грађанског рата у БиХ.

– Књига jе припремана 18 година и заснива се на 114 доказа коjи су наведени у прилогу. Нажалост, за претходне ратове такво нешто нисмо имали. Од доказа на прво место стављам кривичне приjаве надлежних органа Републике Српске и противтужбу СР Југославиjе против БиХ – каже Иванишевић.

Да ли сте приликом прикупљања архивске грађе и материjала за писање књиге о српским страдањима у протеклом рату у БиХ тражили или добили помоћ од надлежних установа и институциjа у Федерациjи БиХ?

– Бесмислено jе одговорне питати за почињене злочине. Да нема тих људи, не би било у тим срединама ни убиjених и протераних Срба, нити би било логора и масовних гробница. Не, ни у jедном случаjу се њима нисам обраћао за помоћ.

Страшно jе што се нико не осећа кривим!

Познато jе да сте оштар критичар несавесног односа Срба према своjим страдалима у протеклим ратовима.
– Страшно jе то што се не угледамо на друге страдале народе, Јевреjе или Јермене. Страшно jе то што су нам учинили, а jош jе страшниjе што се нико не осећа кривим. Напротив, уз Грандове и Пинкове ловце на паре и зараду славе џихад и исламизациjу своjих општина. Уместо да се наши Срби, коjи одлазе да организуjу музичке карневале у општинама одакле су убиjени и протерани њихови сународници поклоне сенама страдалих и макар упале свећу за покоj душе побиjених Срба, они приређуjу свечаности на радост убица. То jе просто несхватљиво.

Коjе злочине обрађуjете у своjоj књизи?

– У „Пољима несреће“ или „Првоj антологиjи убиjања Срба у БиХ (1992-1995)“, што jе такође наслов ове књиге, дао сам кратке описе за 341 масовни злочин почињен над мештанима српске националности у БиХ током протеклог рата. Намjера ми jе да не буду заборављени злочини, да буду прецизно означени и тиме да овековече успомене на српске жртве. То ниjе све, већ само избор наjтежих злочина у коjима jе обухваћено само 4.421 убиjени Србин, а познато jе да су људски губици српског народа у БиХ износили 31.000 становника.

У књизи посебно истичете злочине дела међународне заjеднице према Србима у последњем рату.

– На прво место сам ставио злочин тзв. међународне заjеднице, Уjедињених нациjа и НАТО савеза над бањалучким бебама. Такво монструозно недело у Европи могли су да направе само у средњем веку инквизициjа над jеретицима, Хитлер над Јевреjима и у 20. веку НАТО над бањалучким бебама.

Колико jе, према вашим подацима, у протеклом грађанском рату на териториjи БиХ страдало српских цивила, жена и деце?

– У последњем рату међу Србима нема толико много убиjених жена и деце, свега око 12 до 14 процената. Поучени искуством из Другог светског рата људи су из угрожених подручjа прво склањали управо жене и децу. Зато се 1992. године у Србиjи и Црноj Гори нашло више од 550.000 неjачи – жена, деце, болесних и старих из БиХ. Истина, нису то били само Срби, али су Срби чинили више од 90 одсто избегличке популациjе. Међутим, када jе реч о моjоj књизи, ту су пропорциjе нешто другачиjе.

Можете ли то да обjасните?

– У свим масовним убиствима, покољима и злочинима наjвише су страдали цивили, а у књизи jе реч углавном о таквим случаjевима. Поред тога, не сме се изгубити из вида постоjање више од 500 логора за Србе у коjима су држани, премлаћивани и убиjани наши сународници и више од стотину ексхумираних масовних гробница с посмртним остацима жртава српске националности.

Да ли сте сазнали колико jе одговорних за те злочине кривично одговарало пред надлежним судовима?

– За сва ова недела у поменутим општинама евидентирано jе само 7.699 одговорних, од коjих jе у међувремену кажњено само њих 57! Ни после Првог и Другог светског рата злочинце ниjе стигла казна. После Другог светског рата кажњено jе 0,7 одсто одговорних у НДХ за злочине над Србима. Једино се убиjање Срба ниjе кажњавало ни у Првом ни у Другом светском рату. Тако jе до данас. Између осталог, то jе и разлог због чега jе дошло до огромних демографских промена. Срби су у БиХ од релативне већине на почетку 20. века постали релативна мањина на краjу тог века. По томе смо изузетак у Европи. Сви народи су, у међувремену, за тих 100 година, повећали броj становника, па и суседни Хрвати и муслимани, а нас jе више под земљом него на земљи.

Колико jе страдање Срба у овом последњем грађанском рату повезано с геноцидом коjи jе над српским народом на истим просторима спроведен за време Другог светског рата?

– Делимично сам већ одговорио на то питање. За сваку општину коjа jе поменута у овоj моjоj антологиjи дати су и подаци о српским страдањима у Другом светском рату. Цели прошли век за нас jе био веома погубан. И не само то. После сваког рата прикриван jе и фалсификован обим страдања Срба.

Имате ли доказе за такве тврдње?

– Да не губимо време у обjашњавању, погледаjмо само чињенице. По попису из 1910. године, Срба у БиХ било jе 214.000 више него муслимана. По попису из 1991, у БиХ jе било 535.000 муслимана више него Срба. Ко jе током два светска рата уништио толике Србе? Мање окупатори, више комшиjе. У Другом светском рату демографски губици БиХ износили су 904.000 или 32 одсто од губитака целе Југославиjе. Српски губици су износили 721.000 жртава, или скоро 80 одсто од укупних губитака коjе jе та бивша jугословенска република имала у Другом светском рату. Муслимански губици износили су минималних 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски jош мање, 24.000 или 2,7 одсто. Другачиjе исказано, за сваког страдалог муслимана страдало jе десет Срба!

Због чега су се крили такви подаци?

– Те огромне диспропорциjе децениjама су скриване да би се градило лажно братство и jединство, коjе jе, у суштини, представљало прикривање злочинаца. Вероватно jе да ни данас обим српског страдања ниjе познат многим људима коjи се баве овом проблематиком. Скривањем обима српског страдања прикриван jе и обим злочина и људи коjи су то починили, такође поданика БиХ, али друге националности и вероисповиjести.

Веруjете ли да ће истина икада изаћи на видело?

– Поново смо, као и после прошлих ратова, сведоци недоличног понашања према нашим жртвама. У многим местима БиХ поубиjани су и протерани скоро сви грађани српске националности! Утврђено jе постоjање логора и масовних гробница. Реч jе о више од 10.000 убиjених и 500.000 протераних Срба из општина у Федерациjи БиХ: Тузли, Зеници, Високом, Витезу, Варешу, Сребренику, Сараjеву, Коњицу или Мостару, да не набраjам даље. И нико се у тим градовима и општинама не нађе да понуди извињење и затражи опроштаj!? Просто jе несхватљиво да се тако понашаjу њихови локални политичари, интелектуалци, уметници, верски поглавари, радници… Зар они мисле да jе поштено то што су учинили? За убиjеног Србина у Федерациjи БиХ мање се одговара него за убиjену домаћу животињу или кућног љубимца. А своjу децу мирне савести шаљу у Београд да се такмиче за звезде Гранда или Пинка. Шта jе са српском децом протераном из тих општина, с њиховим родитељима коjи су остали без крова над главом? Али, препустимо бездушнике њиховоj срамоти. Они су у претходним ратовима навикли да се тако понашаjу.

Пише: Борис Кнежевић

Извор: Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Везане виjести:

МАНИПУЛАЦИЈЕ БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ МУСЛИМАНА У КРАВИЦИ

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА „ПОЉА НЕСРЕЋЕ“ МИЛИВОЈА ИВАНИШЕВИЋА

хапшење осумњичених или заташкавање злочина над србима?