После предавања о Холокаусту у зајечарској Музичкој школи остала тишина

У организацији Српско-јеврејског певачког друштва, Музичке школе у Зајечару и Гимназије Зајечар у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ минулог викенда одржан је час на тему „Да се не заборави, Холокауст, да се никад не понови“.

Овој теми учесници су приступили из угла историчара, социјалног психолога и особе која је холокауст преживела. Предавање и сведочење пратиле су музичке илустрације.

На почетку предавања представљено је порекло Јевреја, њихов језик, начин живота, музика која је извршила утицај на различите музичке жанрове широм света.

Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије, своје излагање је започела представљањем живота Јевреја у периоду када су живели у миру и лојалности у европским државама.

“Они су допринели изградњи европских друштава, али су неправедно постали жртве расизма и предрасуда. Током 20. века антисемитизим је доласком нацизма на власт доведен до кулминације. Антисемитизам је припреман дуго и пре званичног почетка рата, а прве антисемитске мере су биле законске” истакла је она.

Професор Драган Попадић, социјални психолог, објаснио је због чега о овој теми треба говорити и данас.

“Kад је изгледало да је зло нацизма непобедиво, хероји тог времена одважили су и супротставили су му се. Ми данас уживамо у плодовима победе коју су извојевали ти хероји, па иако не очекујемо да се овакво зло може опет поновити, много је доказа из данашњег живота”, истакао је професор, који показаују да је и те како важно говорити о антисемитизму, и додао:

“Нацистички поздрави на стадионима, убиство дечака Рома у Београду, убиство глумца Драгана Максимовића показују нам да опасност од понављања истих грешака још увек постоји”.

Kроз програм је присутне водила Марлена Ваинбергер Павловић. Она је, осетивши значај ове историјске приче, упорношћу и вољом да не падне у заборав ова тема и осмислила цео програм.

Музичке нумере које су део програма илуструју ово предавање. Једна од тих песама је сефардарска песма Адио Kерида ( Збогом, вољена) која слика време пре почетка Другог светског рата, друга говори о одвођењу у смрт (Дона, дона), туга у логору је тема Тужне песме, о отпору пева песма По шумама и горама.

Иако постоји опасност да историја избрише ове догађаје, док су сведоци тих страхота још међу нама, треба их чути и упамтити њихово сведочење.

Чуо се ритам срца у целокупном предавању, и жеља да присутни схвате да живот захтева одговорност, да га треба ценити чак и када се живи свакога дана годинама у земуници без светлости као што нам је то испричала госпођа Мирјана Грујић, и да је, напослетку, пут до светлости могућ.

Иза овог предавања остала је тишина. Kада она прође, када размишљања и осећања умиру, вреди пронаћи уметничке обраде ове теме.

Извор: DANAS https://www.danas.rs