Породице и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ

Породице погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ који су до сада мало урадили на проналаску њихових најмилијих и жалосно је да се о томе говори годинама након рата, рекао је предсједник Одбора за тражење заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске Марко Грабовац.

Уочи радионице под називом „Заштита права чланова породица несталих у БиХ“, која се одржава у Сарајеву у организацији Регионалне координације удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, Грабовац је изјавио новинарима да би њихово незадовољство било и веће да није удружења која помажу у проналажењу српских жртава на подручју БиХ.

„Највећа несрећа је да се измишљају жртве. Ми смо 2008. године предали Институту и Тужилаштву тачан број и тражили да то учине и Бошњаци и Хрвати, што они нису урадили. На тај начин жељели смо доћи до истине о страдањима на све три стране“, истакао је Грабовац.

Он је подсјетио да Република Српска још трага за 1.675 несталих, додајући да су у три костурнице у Српској још похрањени посмртни остаци 657 лица који чекају на идентификацију.

Грабовац је навео да ће учесници скупа данас расправљати о томе зашто се и након толико година чека на идентификацују пронађених лица, о несталим који су измјештени из масовних гробница, као и другим стварима које су породицама онемогућиле да сазнају гдје су њихови очеви, синови, мајке.

„Мислим да ћемо данас расправљати о свему томе, посебно сада када се формира нови Савјетодавни и Управни одбор Института за нестала лица, те тражити одговор колико су они наше захтјеве за тражење несталих и идентификацију предали Тужилаштву БиХ. Тако бисмо видјели да ли заиста наши захтјеви за овај процес годинама леже у њиховим ладицама“, истакао је Грабовац.

Према његовим ријечима, данас ће од бивших директора Института, ако уопште дођу, бити затражени одговори шта и како су радили, колико новца је утрошено за њихов рад, колико се даје за чување посмртних остатака у костурницама које су заштићене, те за чување у неусловним просторима гдје се не зна тачан број похрањених посмртних остатака.

„Ми морамо данас сви да се усагласимо, не гледајући вјеру и нацију и уважавајући све породице и оне који су нестали усљед ратних дејстава, да запитамо представнике надлежних институција колико су они са нама, колико желе да нам помогну у проналаску масовних гробница, ексхумацијама, идентификацијама. Од њих морамо тражити одговор јер они су ту ради нас“, нагласио је Грабовац.

Он је потврдио да је чуо да је Тужилаштво БиХ признало да су из удружења Републике Српске примили 140 захтјева за ексхумације и пробна копања, али да нема одговор шта је урађено о том питању. Грабовац сматра да Институт и Тужилаштво имају довољно новца за несметан рад.

Члан Управног одбора Регионалне координације Семина Аличић рекла је да је ово пета радионица која, као и претходне, има за циљ развијање двосмјерне комуникације између чланова породица несталих лица, Савјетодавног-Управног одбора и релевантних представника Института за нестала лица БиХ, те представника других институција активних у процесу тражења.

„Породице несталих нису никада задовољне резултатима и увијек мислимо да може бити боље. Претходне радионице су показале да постоји недостатак комуникације, посебно од Савјетодавног и Управног одбора Института са удружењима на терену и члановимна породица несталих“, навела је Аличићева.

Према њеним ријечима, разлог за то је у одговорности људи који су запослени на овом питању, а не имплементирају постојећи закон. Она је додала да зато породице врше притиске на Институт и Тужилаштво БиХ да брже раде како би, колико, толико добиле сатисфакцију.

Аличићева је рекла да је Међународна комисија за тражење несталих лица имала значајну улогу, посебно у оспособљавању лабораторије за утврђивање идентитета путем ДНК.

„Жалосно је што су наше институције дозволиле да ова комисија рјешава тако важан проблем за БиХ. Нама је циљ да тражимо деполитизацију проблема и да домаће институције поштују законе, потписане споразуме и декларације на основу којих су преузели обавезу да ће ово питање бити у првом плану, што је у стварности нешто сасвим друго“, додала је Аличићева.

Она је рекла да ће након одржаних пет радионица сумирати све приједлоге и закључке, које ће посредством Министарства за људска права и избјеглице БиХ упутити Парламентарној скупштини БиХ да изврше измјену или допуну Закона о несталим лицима.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица Амир Кулаглић сматра да је у тражењу несталих лица укључено „можда превише актера“ који, у већини случајева, нису довољно посвећени да до краја ураде свој дио посла који је за жртве најважнији.

„Мислим да све ово предуго траје и да не постоје оправдани разлози за овако успорен и недовољно ефикасан систем тражења, ексхумације и идентификације несталих лица. Још се трага за посмртним остацима више од 8.000 особа и морамо се запитати куда то води“, нагласио је Кулаглић.

Он сматра да највећу одговорност за то, прије свега, сносе наредбодавци и починиоци злочина који знају гдје су посмртни остаци, те тужилаштва и истражни органи „јер ће се без квалитетног процесуирања тешко доћи до информација на добровољној основи“.

„Одговорност сноси и Институт за нестала лица који је често оптерећен неким својим унутрашњим односима за које сматрам да су непримјерени таквој организацији која има веома важну мисију за садашњост, али и будућност свих у БиХ“, додао је Кулаглић.

Куглагић, који је члан новог Савјетодавног одбора, рекао је да је на конститутивној сједници договорено да се направи квалитетан програм рада с циљем убрзања процеса ексхумација и идентификација.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Грабовац: Наставк опструкције ексхумације гробница Срба …

Грабовац: Тужилаштво БиХ опструише ексхумацију у Оџаку …

Сијековац: Злочин без казне | Јадовно 1941.