Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Породица Старовлах тужиће БиХ Европском суду за људска права

Датум објаве: среда, 30 марта, 2016
Величина слова: A- A+

Правни заступник породице Старовлах Миљкан Пуцар изјавио је Срни да ће, због злочин извршеног на том породицом 1. априла 2004. године на Палама, у наредних мјесец дана покренути поступак против БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру, након што су исцрпљене правосудне инстанце у БиХ.

Фото: РТРС
Фото: РТРС

Православни свештеник протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах, његов син Александар, те чланови њихове породице никада неће сазнати ко је наредио, а ко извршио злочин у којем су их прије 12 година на Палама припадници НАТО и тадашњег ЕУФОР-а брутално претукли, а остале чланове породице и свештенике малтретирали, јер је БиХ обезбиједила имунитет онима који су то наложили и починили.

Пуцар наводи да је Уставни суд БиХ одбацио апелацију породице Старовлах на пресуду Суда БиХ, којом је одбијен њен захтјев да јој БиХ исплати накнаду штете зато што је извршен злочин над породицом.

“Тражили смо да породици Старовлах буде исплаћена нематеријална одштета јер никада нису сазнали ко је извршио злочин, нити имају могућност да то сазнају. Сматрамо да породица Старовлах има право, а БиХ обавезу да им исплати одштету, јер је неко снагама НАТО-а и ЕУФОР-а у БиХ дао имунитет због чега они никад неће сазнати ко је извршио злочин”, наглашава Пуцар.

Он напомиње да свако има право да води судски поступак против онога ко му је начинио штету, да починилац буде пронађен, да му се суди и да за то буде осуђен.

Пуцар подсјећа да је након напада на Старовлахе упућен допис земљама чије су јединице биле на званичном сајту НАТО-а да би против њих били покренути поступци због тога што је учињено.

“Неке од тих земаља негирале су да су њихове јединице у томе учествовале, иако је то неспорно. На видео-снимку који су медији пренијели са лица мјеста, види се да су у томе учествовале британске снаге, на основу ознака на њиховим униформама”, наводи Пуцар.

Он напомиње да су све те земље одговориле да њихови војници имају имунитет и да се против њих неће водити поступак.

Пред Судом БиХ још је у току поступак који се односи на накнаду члановима породице Старовлах који су трајно онеспособљени за рад, а одлуку би требало да донесе Другостепено вијеће.

“Тражили смо да им мјесечно буде исплаћивана накнада зато што не могу да раде. Александар је стоодстотни инвалид. Он је добио пензију, али је то недовољно за живот, јер му је свакодневно потребна њега. То није правична накнада за оно што му је учињено”, наглашава Пуцар.

У ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вријеме васкршњег поста, припадници међународних снага у БиХ извели су класичну десантну акцију на Пале и упали у свештеничке станове и парохијски дом у којима су се они налазили.

Упад је извршен и у Храм Успења пресвете Богородице, а све под изговором да траже ратне злочинце, конкретно првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено свако кретање цивилима, од којих су неки добили ударце од припадника НАТО-а и ЕУФОР-а.

Војници СФОР-а експлозивом су разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Јеремија Старовлах и Миомир Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића који се налазио поред стана Старовлаха. Један од њих је пуцао из пушке према Зекићу, а убрзо након тога су он и његова супруга били везани.

Војници СФОР-а ушли су и у кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић. Видаковић је том приликом доживио стрес јер су војници уперили пушке у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште. Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар, који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно-медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице, гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду, гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је извјештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени “дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа, као и дијеловима тијела.

” У извјештају се, као неспорно, наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као НН лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу ЕУФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу.

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године, као тадашњи предсједник Владе Српске, донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му буде обезбијеђена неопходна рехабилитација.

Одлуком блаженопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах служи у Храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

ЈОШ НЕПОЗНАТИ ПОЧИНИОЦИ ПРЕМЛАЋИВАЊА

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top