Заробљени српски војници и интернирано становништво масовно су довожени у логор Нежидер, и одатле распоређивани у друге логоре у царевини. Били су то злогласна имена: Хајнрихсгрин, Ђенђеш, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ, Браунау и други.
И ове године, након одслужене јутарње службе, Црквена општина Светог Саве у Бечу организовала је једнодневно поклоничко путовање са циљем да се обиљежи страдање српских жртава у Првом и Другом свјетском рату.
Учесник овог поклоничког путовања био је и Никшићанин, Славко Кривокапић, који је ову занимљиву причу и изврсне фотографије подијелио са редакцијом ИН4С-а.
Његово преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј, свештеници из Беча: отац Драган Бирташевић, отац Александар Лапин и отац Михајло Смиљанић, као и отац Никола Пантић из Гмундена стигли су са вјерницима најприје на гробље у Брукнојдорфу (Bruckneudorf), на коме су сахрањени посмртни остаци српских интернираца и логораша.
Након одслуженог помена, упутили су се ка гробљу у околини града Нежидера (Neusiedl am See), гдје их је срдачно дочекала градоначелница, госпођа Елизабета Бем, као и представници Римокатоличке цркве, који су положили вијенац на мјесту страдања српских војника.
Подсјетимо, заробљени српски војници и интернирано становништво масовно су довожени у логор Нежидер, и одатле распоређивани у друге логоре у царевини. Били су то злогласна имена: Хајнрихсгрин, Ђенђеш, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ, Браунау и други.
Некадашњи логораш Нежидера, Душан Кривокапић, записао је да је у логор ушло укупно 14.500 српских и црногорских житеља, а изашло 4.800. „Одатле се тешко враћало у родни крај“, оцијенио је Кривокапић.
Након одслуженог помена, Владика је у својој бесједи захвалио градоначелници на труду који град улаже како би се ово мјесто одржавало и сачувало од заборава и истакао да се мученици, који су овдје сахрањени, данас на небесима радују нашем доласку.
Госпођа Бем је у свом обраћању присутнима нагласила да је брига за гробље, на коме су пострадали Срби сахрањени, обавеза града, те да не смијемо никада дозволити да њихова жртва буде заборављена.
Професорка Гордана Илић Марковић је подсјетила да су први затвореници, који су овдје интернирани већ 1914. године, били Срби из Хрватске, а нешто касније у логору је боравио и наш чувени научник Милутин Миланковић.
Након обиласка Нежидера, група поклоника се упутила у Фрауенкирхен (Frauenkirchen) – Балдогасоњ.
Изградња логора Балдогасоњ је започета у септембру 1914, и радове су изводили заробљени руски војници. Већ у јесен те године логор постаје страдалиште српских заробљеника. Логор за ратне заробљенике био је од почетка и логор за прогнане. Ту су депортовани мушкарци, жене и дјеца свих узраста из Србије, Црне Горе и Буковине. У љето 2016. доведено је 2500 прогнаних из Црне Горе, међу којима је био и мањи број официра.
Дневни распоред заробљеника био је строго организован. Како би обезбиједила самосталност логора, управа је отворила радиониоце за столаре, кројаче, браваре и обућаре. Будући да је логор изграђиван „на брзу руку“, логично је и да је имао много суштинских недостатака, које су и коштале живота многе наше сународнике.
Неповољни хигијенски услови и превелика концентрација људи на малом простору довели су до епидемије пјегавог тифуса која се разбуктала у зиму 1914/15. Током фебруара 1915. стотину људи дневно окончавало је свој живот у мукама. Инспекцијски извјештај од 10. априла 1915. недвосмислено потврђује да је током ове пошасти умрло 3690 људи.
Од љета 1915. логораши су искоришћавани и за рад у рудницима, индустрији, шумарству, пољопривреди и војном комплексу.
Након рата, након продаје барака и дргих непокретности, од некадашњег логора за ратне заробљенике остало је само гробље, на којем је сахрањено између 4500 и 6000 особа у појединачним и 14 масовних гробница. Бригу о гробљу преузео је Црвени крст.
Учеснике поколоничког путовања на гробљу су срдачно дочекали монаси из грчког манастира у мјесту Санкт Андре ам Цикзе. Након одслуженог помена, за све присутне приређена је трпеза љубави.
Касније у току дана, поклоници су обишли и гробље у Кајзерштајнбруху (Kaisersteinbruch).
И овдје је такође одслужен помен невино пострадалим Србима током Првог и Другог свјетског рата.
Извор: ИН4С