БЕОГРАД, 5. ЈУЛА /СРНА/ – Делегациjа Савеза потомака ратника Србиjе од 1912. до 1920. године данас ће, поводом 139 година од устанка у БиХ, положити виjенце на гробове jедног од вођа устанка Миће Љубибратића и великог српског патриоте и писца Петра Кочића на Новом гробљу у
Београду.
Секретар Савеза Милана Харамбашић изjавила jе Срни да jе жеља Савеза да очува сjећање на славну историjу српског народа на просторима Србиjе и БиХ и да се кроз помен ода почаст двоjици великана, чиjа су два гроба у Београду незаслужено заборављена.
„Тако jе дебела паучина и маховина заборава, што изгледа наш српски
народ прати као усуд. Наша организациjа се труди да се сjети великих
догађаjа и људи коjи су уградили животе за остварење идеjе о слободи
свог народа“, рекла jе Харамбашићева.
Она jе подсjетила да су чланови Савеза 28. jуна, на Видовдан, посjетили
Кочићеву родну кућу у Стричићима на Мањачи и тог дана били на посебном
мjесту за српски народ – у Обљаjу код Босанског Грахова гдjе се родио
Гаврило Принцип.
Устанак у БиХ, у историjи познат као Невесињска пушка, коjи ће Савез
потомака ратника Србиjе 1912. до 1920. сутра на пригодан начин
обиљежити, био jе претежно српски устанак подигнут у околини Невесиња
1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на циjелу БиХ.
Устанике су подржале оружjем и добровољцима Црна Гора и Србиjа, што jе
довело до почетка Српско-турског рата и настанка такозване Велике
источне кризе.
У маjу 1876. године Србиjа и Црна Гора обjавиле су су рат Отоманскоj
Царевини, споразумjевши се да ће прва анектирати Босну, а друга
Херцеговину.
Године 1877. и Русиjа jе обjавила рат Отоманскоj Царевини.
Посљедица устанка и ратова коjи су вођени против Отоманске империjе био
jе Берлински конгрес 1878. године, на коме су Црна Гора и Србиjа добиле
независност и одређена териториjална проширења, али не и БиХ, коjу jе
Аустроугарска окупирала, иако jе де jуре остала у саставу Отоманске
империjе.