Погледаjте ову жену и запамтите jе заувек! Свет ниjе само сада овакав, он jе увек био такав – награду не добиjе увек онаj ко jе ње наjдостоjниjи. Недавно jе у 98-оj години умрла жена по имену Ирина Сандлер. За време Другог светског рата она jе добила посао у Варшавском гету као водоинсталатер-заваривач. У њоj су били скривени мотиви. Будући да jе била Немица, знала jе о плановима нациста по питању Јевреjа. На дну своjе торбе за алат она jе почела да износи децу из гета, а у задњем делу свог камионета. Имала jе џак у коме jе сакривала већу децу. Ту позади она jе возила и пса кога jе научила да лаjе кад год би jоj стража пропуштала камионче кроз капиjу гета. Воjници, природно нису хтели да се задршаваjу са псом, коjи jе лаjући прикривао звуке коjе би деца могла произвести. За време те делатности Ирина jе успела да изнесе из гета и, самим тим спасе 2500 деце. Нацисти су jе ипак открили и жестоко jе избили пребивши jоj и руке и ноге. Ирина jе записала имена све деце коjу jе спасла и таj списак чувала у стакленоj боци закопаноj испод дрвета у задњем делу свог дворишта. После рата покушала jе да пронадjе преживеле родитеље и да окупи породице. Али већина њих jе окончала живот у гасноj комори. Деца, коjима jе Ирина помогла била су смештена у домовима или су била усвоjена.
Прошле године Ирина Сандлер jе била номинована за Нобелову награду за мир. Ниjе jе добила. Ту награду jе добио Ал Гор за слаjд-шоу о глобалном отпљавању. У овоj години jе ту награду добио Барак Обама за своjа предизборна обећања.
Улажем мали труд да Вам пошаљем ово писмо. Надам се да ћете и Ви поступити тако. Прошло jе 65 година од завршетка Другог светског рата у Европи. Ово електронско писмо jе као знак сећања на 6 милиона Јевреjа, 20-так милиона Словенских народа (Руса, Срба, Пољака…. итд), десетина милиона хришћана и 1900 католичких свештеника убиjених, стрељаних, злостављаних, спаљених, изморених глађу и понижених.
Сада као никада, после изjава Ирака и Ирана и других, чак и у благословеноj Европи – о томе да jе Холокауст jедноставно мит, неопходно jе урадити све да свет не би заборавио шта се догодило, jер постоjе неки коjи би то хтели. Ово jе писмо намењено 40 милиона адреса. Постани карика у ланцу сећања. Помогни нам да га пошаљемо целом свету.
Раздели ово своjим познаницима и замоли их да не прекидаjу оваj ланац. Молим Вас, немоjте да обришете ово писмо. За његово преадресирање ниjе потребно више од минута. Хвала!
Више о Ирени Сeндлер прочитаjте на wikipedia