Писмо подршке „Ћирилице“ СНВ у Хрватској

Поштовани,

Обраћам Вам се испред Српског удружења Ћирилица из Београда, са жељом  да подржимо све активности коjе Српско народно веће и Ви посебно, спроводите на чувању идентитета, културе и националног достоjанства српског народа у Хрватскоj.

Са пажњом пратимо све проблеме коjе имате у организовању и функционисању српске заjеднице коjи се повремено али  у дужем временском интервалу jављаjу. Посебно нас забрињава велики броj медиjских напада на Вас и Ваше сараднике из Већа, као и на часопис Новости коjи представља гласило српског народа у Хрватскоj и тиме битан фактор спречавања његове  асимилациjе.

За нас из Ћирилице jе непоjмљиво да може демократски изабрани  председник jедне државе, лично учествовати у кршењу демократских принципа и самог Устава, као и сврставању на страну jедне, њему ближе, политичке опциjе са идеjом о постављању личности на чело српских институциjа коjа су по његовом политичком укусу. Поготову jе то проблематично када се ради о организациjама  коjе су од  животне важности за очување културне баштине Срба, и врло осетљиво jер  су многи ожиљци из ратних дешавања jош присутни и траjу код припадника свих народа на овим просторима.

Сматрамо и недоличним критике и нападе на г. Пуповца због његовог права да искаже своjе мишљење о дешавањима из ратне 1995. године, jер  смо очекивали да су таква, недемократска понашања била могућа у прошлим, тоталитарним системима а не на прагу уласка jедне државе у Европску Униjу – симболу демократиjе, правде и толеранциjе.

Господине Пуповац, ово Вам пишем jер сам имао прилику да Вас лично доживим као храброг и толерантног, не само политичара, него и правог народног представника у  наjбољем  саборном, српском  духу и традициjи,  као што су били  многи у досадашњоj  нашоj  историjи.

 То осећање сам имао 24. jуна ове године на обележавању годишњице страдалим мученицима у Јадовну на Велебиту, где сам као представник Ћирилице и Српских двери из Београда  био присутан. Ту сте нам се придружили  после званичног комеморативног скупа, обукли  патике и фармерке и са своjим народом изнели и поставили крст на, до тада необележено, место логора и стратишта. Треба напоменути да jе дужина  молитвеног хода од Шаранове jаме до логора на Велебиту  преко 7 километара.

И ту  сте нам се поново обратили хуманистичким и  хришћанским порукама. Јединство народа и његовог политичког представника у пуном смислу. Зато осећам потребу да се  огласим испред Удружења, као и у своjе име, и искажем  подршку племенитим и општецивилизациjским идеjама коjе заступате.

Такве идеjе заступа и  Српско удружења Ћирилица из Београда, коjе jе независно, нестраначко и непрофитно удружење, основано са задатком да помогне у одбрани српског идентитета – пре свега у области заштите српског jезика и враћање ћирилице као jединог српског писма. Полазећи од чињенице да jе опредељење за писмо државно питање националне културе од прворазредног значаjа, своjе активности удружење заснива  у складу са чланом 10  Устава Републике Србиjе и српским законодавством, коjе гарантуjу употребу ћирилице као jединог службеног писма српског jезика.

Поред законске основе, Удружење Ћирилица своjе деловање заснива  и на учењу проф. Лазе М. Костића и академика Радомира Лукића са циљем да jача  свест српског народа о ћирилици као темељном националном симболу као и jединству његовог српског jезика и ћирилице, што jе предуслов да се сачува српско име jезика и српско име народа у ситуациjи када смо изложени разним притисцима на саму основу нашег идентитета. Затирањем српског писма и касниjе српског jезика и културе, омогућава се врло лак и брз продор, нама страних културних утицаjа, поготову код младих и тиме слабљење свих националних  особина па и свести о потреби очувања сопственог идентитета.

 Са  жељом да истраjете,

 срдачно Вас поздрављам

 у   Београду,                                                                                 Миодраг Коjић

 27. августа 2012.  године                                             Потпредседник Управног одбора

Везане виjести:

Пуповац: Јосиповић ме напада jер нећу да славим „Олуjу“