Podmukli potez katoličke crkve: Hrvati čiste teren da Stepinac postane svetac

Hrvatski deo komisije koja se bavi otkrivanjem istine o ulozi vikara Alojzija Stepinca koji čini i srpski tim istoričara i episkopa ponovo pali vatru u međuregionalnim odnosima.

Oni plasiraju informacije da srpska strana nije dokazala da je Stepinac sarađivao sa ustaškim vlastima, a istina je posve drugačija.

Naime, zagrebački „Večernji list“ juče je na naslovnoj strani pod oznakom ekskluzivno objavio vest da nema prepreke da Stepinac postane svetac. Prema izvorima ovog lista, na četiri dosadašnja sastanka mešovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve koja na inicijativu pape Franje skoro godinu dana razmatra ulogu kontroverznog kardinala, nije dostavljen nijedan dokument protiv njegove kanonizacije.

Međutim, kako „Blic“ saznaje, istina sa prethodnih skupova mešovite komisije potpuno je drugačija.

– Srpska strana je stručno potukla hrvatske predstavnike, pa nema osnova tvrdnja da nije dostavljen nijedan dokaz protiv kanonizacije Stepinca. Pogotovo što će se članovi ove komisije sastajati još najverovatnije dva puta. Štaviše, srpski predstavnici smatraju da se radi o običnoj provokaciji odnosno prepucavanju hrvatskih medija – kaže nezvanično za „Blic“ jedan od članova naše komisije.

Kako tvrdi naš sagovornik, SPC je još na sastanku u Vatikanu pre dva meseca dostavila dokaze da je katolički nadbiskup Stepinac aktivno učestvovao u stvaranju Nezavisne Države Hrvatske, njenoj genocidnoj politici, pokatoličenju, progonu i ubistvima Srba, Jevreja i Roma.

Ovo se polako ali sigurno pretvara u političku, a sve manje u pravnu i crkvenu priču. Eventualna kanonizacija Stepinca bi dodatno uzdrmala politički loše odnose Srbije i Hrvatske. Interesantno je da se ove informacije pojavljuju u danima kada se u Hrvatskoj obeležava godišnjica akcije „Bljesak“ u kojoj je proterano sa ognjišta oko 15.000 Srba.

Za šta je Stepinac osuđen

– saradnja s vrhom ustaške države, posebno sa Antom Pavelićem

– pokrštavanje desetina hiljada Srba

– podstrekivanje ustaša

– govori u kojim podstiče na molitve Paveliću

– protivnarodno delovanje nakon rata

Kada je reč o slučaju Stepinac, problem na poslednjem skupu u Slavonskoj Požegi krajem aprila nastao je zbog toga što predstavnik Svete stolice Bernard Arduro nije dozvolio srpskim istražiteljima pristup Arhivu Vatikana, o čemu je nedavno govorio i patrijarh Irinej.

– Nadam se da ćemo uspeti da kažemo ne samo svoju, već realnu istinu o delovanju nadbiskupa Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Naše je da prikupimo dokaze, a ne znamo kako će druga strana na to reagovati – rekao je patrijarh SPC.

Podsećanja radi, član komisije Milan Koljanin, sa Instituta za savremenu istoriju, još ranije je izneo svoj stav.

– Stepinčeva uloga je jasno definisana u mnogim zločinima NDH. On je isticao da je ugrožen opstanak hrvatskog naroda, jasno identifikujući Srbe i Jevreje kao glavne krivce. On je tvorac ustaške države NDH – kaže Koljanin.

Inače, sredinom marta zagrebački nedeljnik „Globus“ plasirao je suprotne informacije od „Večernjeg lista“ u vezi sa kanonizacijom Stepinca, pa se pretpostavlja da se radi o klasičnom spinovanju ove teme. Naime, prema izvoru „Globusa“, jedan od insajdera Rimokatoličke crkve istakao je tada da papa Franja neće preuzeti na sebe riskantan potez i proglasiti Stepinca za sveca jer su se stvari jako zaoštrile i da se sve to pretvara u političku priču.

Ko je bio Stepinac

Alojzije Stepinac rođen je 1898. u Krašićima, gde je 10. februara 1960. i umro. Bio je zagrebački nadbiskup i kardinal, a Katolička crkva ga je 1998. proglasila blaženikom i pored toga što je 1946. osuđen na kaznu zatvora od 16 godina sa prisilnim radom i gubljenje političkih i građanskih prava u trajanju od tri godine. Kaznu zatvora izdržavao je u „Lepoglavi“ do decembra 1951, kada je pušten u kućni pritvor zbog lošeg zdravlja.

Još dva sastanka komisije?

Mešovita komisija, koja od prošlog leta na inicijativu pape Franje razmatra ulogu Stepinca, zasedala je dosad četiri puta. Prema ranijem dogovoru, članovi ovog tela sastaće se u Podgorici 7. i 8. juna na temu „Nabiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960. godine“, a verovatno će se videti i u julu u Rimu, kada će zaokružiti svoj jednogodišnji rad. Tada bi trebalo konačno da se zna da li će Stepinac postati svetac.

Predstavnici SPC na sastancima su: mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, episkop bački Irinej Bulović, episkop slavonski Jovan Ćulibrk, dr Radmila Radić, naučna savetnica na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu, dr Ljubodrag Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i dr Milan Koljanin, viši naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu.

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Argumenti SPC o nedelima Stepinca neoborivi, na potezu Vatikan

Komisija: Stepinac znao za pokrštavanje, nastavak razgovora u …

Stepinac može da posvađa Vatikan i Rusku pravoslavnu crkvu …

SPC spremila dokaze da je Stepinac podržavao genocid …

Alojzije Stepinac – čovek od najvećeg poverenja NDH | Jadovno …