Подмукли потез католичке цркве: Хрвати чисте терен да Степинац постане светац

Хрватски део комисије која се бави откривањем истине о улози викара Алојзија Степинца који чини и српски тим историчара и епископа поново пали ватру у међурегионалним односима.

Они пласирају информације да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима, а истина је посве другачија.

Наиме, загребачки „Вечерњи лист“ јуче је на насловној страни под ознаком ексклузивно објавио вест да нема препреке да Степинац постане светац. Према изворима овог листа, на четири досадашња састанка мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве која на иницијативу папе Фрање скоро годину дана разматра улогу контроверзног кардинала, није достављен ниједан документ против његове канонизације.

Међутим, како „Блиц“ сазнаје, истина са претходних скупова мешовите комисије потпуно је другачија.

– Српска страна је стручно потукла хрватске представнике, па нема основа тврдња да није достављен ниједан доказ против канонизације Степинца. Поготово што ће се чланови ове комисије састајати још највероватније два пута. Штавише, српски представници сматрају да се ради о обичној провокацији односно препуцавању хрватских медија – каже незванично за „Блиц“ један од чланова наше комисије.

Како тврди наш саговорник, СПЦ је још на састанку у Ватикану пре два месеца доставила доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске, њеној геноцидној политици, покатоличењу, прогону и убиствима Срба, Јевреја и Рома.

Ово се полако али сигурно претвара у политичку, а све мање у правну и црквену причу. Евентуална канонизација Степинца би додатно уздрмала политички лоше односе Србије и Хрватске. Интересантно је да се ове информације појављују у данима када се у Хрватској обележава годишњица акције „Бљесак“ у којој је протерано са огњишта око 15.000 Срба.

За шта је Степинац осуђен

– сарадња с врхом усташке државе, посебно са Антом Павелићем

– покрштавање десетина хиљада Срба

– подстрекивање усташа

– говори у којим подстиче на молитве Павелићу

– противнародно деловање након рата

Када је реч о случају Степинац, проблем на последњем скупу у Славонској Пожеги крајем априла настао је због тога што представник Свете столице Бернард Ардуро није дозволио српским истражитељима приступ Архиву Ватикана, о чему је недавно говорио и патријарх Иринеј.

– Надам се да ћемо успети да кажемо не само своју, већ реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати – рекао је патријарх СПЦ.

Подсећања ради, члан комисије Милан Кољанин, са Института за савремену историју, још раније је изнео свој став.

– Степинчева улога је јасно дефинисана у многим злочинима НДХ. Он је истицао да је угрожен опстанак хрватског народа, јасно идентификујући Србе и Јевреје као главне кривце. Он је творац усташке државе НДХ – каже Кољанин.

Иначе, средином марта загребачки недељник „Глобус“ пласирао је супротне информације од „Вечерњег листа“ у вези са канонизацијом Степинца, па се претпоставља да се ради о класичном спиновању ове теме. Наиме, према извору „Глобуса“, један од инсајдера Римокатоличке цркве истакао је тада да папа Фрања неће преузети на себе рискантан потез и прогласити Степинца за свеца јер су се ствари јако заоштриле и да се све то претвара у политичку причу.

Ко је био Степинац

Алојзије Степинац рођен је 1898. у Крашићима, где је 10. фебруара 1960. и умро. Био је загребачки надбискуп и кардинал, а Католичка црква га је 1998. прогласила блажеником и поред тога што је 1946. осуђен на казну затвора од 16 година са присилним радом и губљење политичких и грађанских права у трајању од три године. Казну затвора издржавао је у „Лепоглави“ до децембра 1951, када је пуштен у кућни притвор због лошег здравља.

Још два састанка комисије?

Мешовита комисија, која од прошлог лета на иницијативу папе Фрање разматра улогу Степинца, заседала је досад четири пута. Према ранијем договору, чланови овог тела састаће се у Подгорици 7. и 8. јуна на тему „Набискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године“, а вероватно ће се видети и у јулу у Риму, када ће заокружити свој једногодишњи рад. Тада би требало коначно да се зна да ли ће Степинац постати светац.

Представници СПЦ на састанцима су: митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк, др Радмила Радић, научна саветница на Институту за новију историју Србије у Београду, др Љубодраг Димић, професор на Филозофском факултету у Београду, и др Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду.

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Аргументи СПЦ о неделима Степинца необориви, на потезу Ватикан

Комисија: Степинац знао за покрштавање, наставак разговора у …

Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву …

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид …

Алојзије Степинац – човек од највећег поверења НДХ | Јадовно …