Под туђим крстом: Закон министра Будака (4)

Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“

Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста).

И Ватикан и водеће личности католичке цркве у Југославиjи страховали су да православље не превлада све до границе Италиjе. Стога су се надали да ће успети „да се НДХ изгради у непрелазну брану против православља, као изразито католичка држава. Притом jе 1.900.000 православних Срба сметало да се та жеља испуни. И зато jе први задатак био да се Срби уклоне из Хрватске.

Био jе то разлог да се Ватикан и Католичка црква у Хрватскоj са великим жаром прихвате да активно учествуjу у спровођењу званичне политике геноцида НДХ над Србима:

„Један део Срба ћемо побити, други ћемо раселити, а остале ћемо превести у католичку вjеру и тако претопити у Хрвате“.

Ове речи jе изрекао министар Богоштовља и наставе НДХ др Миле Будак на збору у Госпићу 22. jуна 1941. године и тиме прокламовао политику геноцида над Србима у Хрватскоj као званичну политику Независне Државе Хрватске.

Оваj велики мрзитељ Срба и православља на збору у Вуковару 8. jула 1941. године рекао jе да Срби коjи живе у Хрватскоj нису Срби, већ „дотепанци“ (просjачки досељеници) са истока и да су „уjедињени само са Православном црквом, а ми ниjесмо успели да их асимилуjемо. Међутим, нека знаду, да jе наша лозинка: или се поклони или се уклони“.

НДХ jе 3. маjа 1941. године донела Законску одредбу о прелазу са jедне вере на другу, а министар Богоштовља и наставе др Миле Будак одмах затим донео jе Упуте пригодом прелаза с jедне вере на другу и спровођење Законске одредбе од 3. маjа. На основу ове законске одредбе Канцелариjа надбискупског духовног стола у Загребу на челу са Степинцем издала jе упутство о католичењу Срба и послала jе свом свештенству, свом велечасном клеру, налажући им да одмах почне католичење Срба, тj. спровођење те Павелићеве Законске одредбе о прелазу с jедне вере на другу.

УПУТСТВА КЛЕРУ – ДРЖАВНО

равнатељство за господарску понову 30. jула 1941. године упућуjе нову Окружницу усташким великим жупанима, логорима и таборима о католичењу православних Срба, у коjоj се даjу упутства како треба спроводити то католичење. Степинац ову окружницу 5. августа доставља подручном католичком клеру на извршење: „Предња се Окружница приопћуjе душебрижном свећенству…“ да поступа по њоj, а што се тиче подучавања прелазника, „то свећенство поново упућуjем на Окружницу од 1. српња 1941. године, броj 7726, нарочито на тачку 4“.

Свестан значаjа католичења Срба, Степинац jе поверио професору Теолошког факултета у Загребу, др Стjепану Бакшићу да изради пропис за примање у католичку цркву и упутство шта треба знати код примања у католичку цркву.

Министар Будак се 14. jула 1941. године обратио писмом Ординариjату да у поверљивоj форми обавести све жупне уреде о питањима примања православних Срба у католичку веру. У писму се каже: „…да се у католичку цркву не примаjу православни попови, учитељи, затим опћа интелигенциjа и напокон богати слоj трговаца, обртника и сељака ради касниjих евентуалних одредаба с обзиром на њих, да се не би извргавала неугодностима вjера и углед католицизма…“ Само изузетно, уз претходну дозволу Министарства правосуђа и богоштовља „допуштено jе ниже и сиромашно православно кућанство примати уз претходну поуку у католичким истинама“.

Степинац схвата значење тих Будакових речи и одговара му 16. jула исте године преко Генералног викара Загребачке надбискупиjе др Јосипа Лацха: „Сватко разумиjе оправдану бригу Независне Државе Хрватске да се заштити од оних елемената коjи би се евентуалним вjерозаконским прелазима желели увући у хрватски народни организам, те у њему евентуално деструктивно дjеловати“. Све у свему, каже се на краjу у том одговору, оваj ће „Ординариjат настоjати провести у живот интенциjе хрватске владе…“

Др Мирко Пук, министар правосуђа и богоштовља, донео jе наредбу да „након оснивања“ НДХ назив „српскоправославна вjера“ ниjе више у складу са новим државним уређењем и налаже се „да се убудуће има употребљавати назив грчко-источна вjера“. Тога су се Степинац и његови бискупи и сав остали католички клер строго држали, па су од тада употребљавали назив: „грчко-источна вjера“, „гркоисточњаци“, „шизматици“. Ово задње су наjчешће употребљавали после добиjања инструкциjа од државног секретара Ватикана кардинала Маглионеа, да се у поступку католичења Срба у Хрватскоj назив „православни“ замени називом „отпадници“ или „шизматици“.

У Инструкциjама Свете столице Степинцу, са потписом кардинала Еугена Тисерана 17. jула 1941. године, каже се да ће католичка црква у Хрватскоj и Степинац лично „стећи поновну заслугу тим своjим драгоценим доприносом за правилан развоj католицизма, гдjе постоjе толике наде за обраћање несjедињених“. А у jедноj одредби Свете столице од 18. октобра 1941. године пише: „Гдjе год постоjе већ организоване гркокатоличке жупе (жупа гркокатоличког обреда) нека се упуте несjедињени. Ако исти одиjељени (несjедињени) неће или не могу одржати источни обред, нека им се даjе слобода прихватити латински обред“.

Др М. Булаjић („Мисиjа Ватикана у Независноj Држави Хрватскоj“) каже да jе насилно покатоличавање православних Срба, њихово униjаћење, оцењено „драгоцjеним доприносом за правилан рад католицизма“.

(Наставиће се)

Остоjа Милисављевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Пушком чистити веру! (5)

Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)