Примање друге вере ниjе била гаранциjа да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста
О присилном католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италиjани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указуjе Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по староj традициjи изjедначуjе хрватство и католичка вера… то почеше православне да тераjу да пређу на католику веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по коjоj се вршило хрватизирање“.
Др Гестенмаjер у извештаjу Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године jавља:
„Усташе су приморале десетине хиљада Срба у Хрватскоj да пређу у католичку веру. Оним православцима коjи су се томе противили, масовно jе пререзано грло (ово треба буквално схватити) или им jе сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље“.
Генерал Глез фон Хорстенау, опуномоћени немачки генерал у Загребу: „Масовно протеривање православних и насилно преверавање на католичку веру беху на дневном реду…“.
Јозеф Матл, професор Славистике на Универзитету у Грацу: „Тежак положаj настао jе у питању прелаза православних на католичку веру. Православна црква ниjе била призната од ХДЗ до оснивања ’хрватске православне цркве’ почетком 1942. године. Прелаз jе у наjвећоj мери вршен од државних органа, при чему се нису устручавали да употребе насиље…“.
Бертолд Шпунер, професор ориjенталистике на Универзитету у Хамбургу: „Окупациjа Југославиjе се пре свега злокобно одразила на православне делове становништва у власти НДХ. Поред одузимања имовине Православне цркве, верници су терани принудним мерама усташког режима да приме католичку веру и били су у своjим правима тлачени…“. Ерне Молте, историчар:
„… Тако jе заиста Хрватска за време рата постала у исто време jедна огромна црква преверавања и у исто време гигантска кланица“.
МАЧЕК ХВАЛИ СТЕПИНЦА
– Бранко Миљуш у своjоj књизи „Без маске“ (Глас канадских Срба, од 3. априла 1953.) наводи речи Влатка Мачека из периода његове емиграциjе. „Наjвећа заслуга надбискупа Степинца jесте што jе спасао од сигурне физичке или моралне пропасти наjмање десет хиљада православне деце, чиjи родитељи су били поубиjани или одведени у нацистичке (не каже усташке) концентрационе логоре или су оставили децу и побегли у планине.
Вернер Брокдорф: „Пре свих других нарочито jе ред францискана делао руку под руку са усташама и наметнуо српском народу репресалиjе коjе су неминовно морале да воде до масовних прекрштавања. Прелаз у католичанство беше за хиљаде православних спасења од неизвесне судбине ако не и од саме смрти. Већ 1941. године су хиљаде Срба промениле веру. Усташе и католички клер беху погрешног мишљења да jе са принудним католичењем решено питање народности, jер jе у првом реду Загребу било стало до тога да пределе у коjима су Хрвати били слабо насељени кроатизуjу“.
Јохан Вишта, бечки Шваба: „Признати циљ усташа jе био да православно (српско) становништво смањи физичким истребљењем, протеривањем и насилним католичењем. Јохан Георг Раjсмилер: „Доказано jе да jе jедан броj католичких свештеника, не само суделовао код акциjе преверавања, него да jе такође учествовао код ужасних насиља против Срба. Папа jе Павелића благословио кад га jе известио да jе 150.000 превереника спашено за римски католицизам“.
Алфред Милер: „… Срби су морали потписати да су спремни да постану римокатолици и онда не би били више узнемиравани. Неки пут jе тако било ако су заиста то потписали, али jош чешће ниjе тако било, него су и поред свега тога уништени, махом после предходног мучења. Долазе у памет сећања на шпанске конквизиторе и њихове неописиве методе мучења и истребљења Индиjанаца“.
Јиргес Холтjамп: „Католички Хрвати преверише (преобратише), предвођени францисканским свештеницима, између 1941. и 1945. 24.000 православних Срба“ Шеф безбедности у Хрватскоj у извештаjу свом врховном шефу СС у Немачкоj 17. фебруара 1942. године: „Треба jош приметити да jе католичка црква своjим мерама конвертирања и принудом форсирала усташке злочине, jер се код спровођења њихове конверзиjе послужила усташама“.
Алфио Русо, Италиjан: „Покољ Срба се продужава. Пошто jе Павелић сам захтевао прелаз православних у католицизам и пошто су броjне српске породице послушале таj неприjатан позив да би спасле животе, изгледало jе да ће прогони престати. Али и Срби, коjи су примиили преверавање, били су убиjени у црквама где су их сакупили да би присуствовали служби Божjоj“. Карло Фалкони: „Поред оснивања хрватске православне цркве ниjе престао римо – католички прозелитизам: притисак на прелаз православних у католицизам продужен jе на целоj народноj териториjи“.
Говорећи о мостарском бискупу фра Алоjзиjу Мишићу због његовог незадовољства после неуспелог католичења Срба, односно што ниjе успело католичење Босне и Херцеговине: „Да jе то његова (Мишићева) фикс идеjа доказуjе jедно друго писмо… Преверавање православних у католицизам сасвим jе промашено. Да jе Господ компетентним дао боље поимање и разлога да се свим тим изврше преверавања у католицизам, у овоj особеноj прилици би броj католика био повећан бар за 500 до 600 хиљада на 1.300.000“!
Авро Манхатан (Карловачки терор данас): „2. августа 1941. године усташке власти из Вргин Моста и Чемернице обjавиле су да сви Срби, коjи желе да не буду узнемиравани, наjбоље би било да се скупе сутрадан у три сата по подне у Вргин Мосту, где ће католички попови да чекаjу да их прекрсте у католицизам. Око 5.000 jе примило оваj савет. Уместо католичких попова, усташе, наоружане митраљезима, опколиле су сакупљену масу света и задржале као заробљенике до сутрадан, када су их све поклали. Међу њима jе било 37 деце старе испод десет година.
(Наставиће се)
Остоjа Милисављевић
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане виjести:
Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)
Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)
Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)
Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)
Под туђим крстом : Пушком чистити веру (5)
Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)
Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)
Под туђим крстом: Хрват само – католик! (8)
Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)
Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)