Почетак фрескописа у Смиљaну

Пише: Душан Басташић

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима започели су радови на живописању храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану.

У овом храму је службовао српски прота Милутин Тесла отац једног од наших највећих научника Николе Тесле. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Пре почетка фрескописања храма предходили су припремни радови зидова храма. Фрескописање храма врши свештеник Милан Радусин дипломирани иконописац из Епархије далматинске.

У Смиљану се 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве изграђене од дрвета, а изградњу је одобрила царица Марија Терезија 1756. године. Епископ Данило Јакшић је освештао храм 1765. године.

На угаоним пиластрима на северозападу и југозападу били су записи о обнови цркве 1876. године за вријеме капелана смиљанског М. Лемајића. Звоник цркве био је на преслицу што се види на фотографијама др Радивоја Симоновића из 1913. године, а нешто касније саграђен је знатно већи звоник квадратне основе. Црква је порушена у вријеме Другог свјетског рата, а обновљена 1986. године. Изграђена је од камена и покривена двосливним кровом прекривеним шиндром.

На истоку се завршава мало ужим олтарским простором са шестространом апсидом са спољашње стране, док је на западу звоник на преслицу какав је и био првобитно. Димензије цркве су 18×8 m. У вријеме посљедњег рата на овом простору 1991–1995 црква је дјелимично оштећена и опљачкана.