Побијене лажи о Капетану

Суђење Драгану Васиљковићу, алијас Капетану Драгану, пред Жупанијским судом у Сплиту започето 20. септембра 2016, полако улази у завршну фазу. У току је испитивање последње групе сведока одбране, па се очекује да би најкасније до краја ове године могла да буде изречена и првостепена пресуда.

На почетку „суђења века“, како је често овај процес називан, хрватски медији су се утркивали извештавајући о доказима које је предочило тужилаштво, а за то време сведоци одбране углавном сведоче пред празном салом, мада је процес отворен за јавност.

Капетана Драгана оптужница терети у три тачке: убиства цивила у околини Глине 1991, које је наводно починила јединица коју је формирао, обучавао и којом је руководио, затим за малтретирање и убиства хрватских заробљеника на тврђави у Книну, јуна и јула исте те године, и на крају за мучење и убиство два заробљена хрватска војника код Бенковца, две године касније.

У протекле две недеље кроз суд у Сплиту су продефиловале десетине сведока који су оспорили ове наводе, а неколицина њих је своје исказе у корист Васиљковића дало путем видео-линка.

Драган Васиљковић налази се у притвору од 2006. године, кад је, на основу Интерполове потернице Хрватске ухапшен у Перту, Аустралија.

Узда се у право и правду

Капетан Драган је почетком прошле недеље затражио од Суда у Сплиту да буде пуштен да се брани са слободе.
У захтеву у који су „Вести“ имале увид, Васиљковић је позвао судије да одлуче на основу свих до сада предочених доказа и исказа сведока. Он је судије позвао да своју одлуку донесу на основу права и правде.

И поред залагања његових адвоката, али и бројне српске заједнице у овој земљи, он је ипак изручен Хрватској 9. јула 2015. године, од када се налази у истражном затвору у Сплиту.

Суђење је почело 20. септембра 2016, а приликом изјашњења о кривици, Капетан Драган се изјаснио да се „апсолутно не осећа кривим за ратне злочине“ који су му стављени на терет.
Почетком фебруара ове године, Тужилаштво је завршило са извођењем доказа одбране.

Шака специјалаца

О томе шта се догађало у Глини под контролом хрватских снага сведочили су мештани.
Јосип Ковачевић је испричао да је приликом уласка специјалних јединица Хрватске убијена његова ташта и рањена њена снаха, а да је он био ангажован у Територијалној одбрани. Ковачевић је потврдио да је Капетан Драган дошао с мањим бројем специјалаца, који су учествовали у сукобу с полицијом смештеном у станици у Глини.

Муповци побили цивиле

Тада потпуковник ЈНА Станко Летић је ситуацију у Глини описао као „веома тешку и сложену“, објаснивши да је у Петрињи затекао мноштво цивила српске националности који су у страху избегли из Глине због провокација и претњи.

Летић је испричао да је ЈНА тада била искључиво у функцији тампон зоне између зараћених страна с јасним наређењима да се не меша сем у случају да директно буде нападнута. Због сталних кошкања добио је наређење да са својом тенковском јединицом оде у Глину којом је заповедала антидиверзантска јединица Републике Хрватске.

– Јединица је имала око 350 људи и била је добро наоружана. По доласку у Глину затекао сам мртве цивиле на улицама, који су били убијени при уласку тих јединица у место. У сусрету с командантом тих јединица захтевао сам безусловно напуштање Глине, што су они прихватили и повукли се у Јукинац, с тим да је допуштено да известан број полицајаца остане у Полицијској станици – испричао је Летић и додао да је његова јединица убрзо отишла с тог места, тако да нема непосредних сазнања о сукобу који је касније уследио око преузимања полицијске станице.

Измишљотине „кувара“

Пред суд у Сплиту је доведен и Зоран Драча, који је изјавио да је у овом кампу био главни кувар, те да је логично да је познавао своје особље, а тврдио је да Перо Драгишић није био међу њима.
– До мог доласка није постојала кухиња, већ се храна довозила из касарне у Бенковцу. Зато и тврдим да никад нисам чуо да је са мном радио Перо Драгишић, нити особу таквог имена уопште познајем. Све време док сам боравио у Наставном центру тамо нико никад није убијен. Капетан Драган је лично наредио да у храни и одећи помажемо становницима хрватске националности који су остали у Брушкој. Такође, забранио је да се мештани вређају или омаловажавају по било ком основу – испричао је Зоран Драча.

Бојовнику пресудио народ

Побијајући тврдње Тужилаштва поводом убиства двојице хрватских заробљеника у Наставном центру Брушка, код Бенковца, одбрана је такође извела читав низ сведока. Да подсетимо, кључни сведок тужилаштва Перо Драгишић је изјавио да је у том кампу радио као кувар и својим очима гледао пребијања и убијања затвореника.

Сведок одбране и некадашњи припадник ове јединице Милорад Драгишић под заклетвом је изјавио да његов презимењак не само што никад није био кувар, већ ни у саставу те војне формације.

– Перо није био кувар, већ пружни радник. Из истог смо села, веома се добро познајемо – испричао је Драгишић.

Некадашњи официр Војне полиције РСК Небојша Поповић је донекле разјаснио судбину двојице хрватских заробљеника.

Пролазак „четника“

Бојан Дробњак, у то време потпоручник ЈНА и заменик команданта тенковске јединице, пред судом је потврдио да је био командир командног тенка са још два оклопна возила на улазу у Глину, код скретања за Јукинац.
– С положаја из кућа у Јукинцу на тенк и транспортере припадници хрватских снага отворили су ватру у јутарњим сатима, 26. јуна 1991. Узвратили смо и погодили четири куће из којих се пуцало на нас – испричао је Дробњак.
Овај сведок је оштро негирао да се са тенкова деловало снајперском ватром, али и да је тог дана поред његове јединице прошло двадесетак камиона пуних резервиста и „четника“.
– Видушевац и Јукинац нису нападани након тог дана све до септембра 1991. године, кад су оба та насеља освојена, а црква погођена – изјавио је овај сведок.

Наиме, он је с двојицом војних полицајаца требало да из околине Бенковца ка Книну пребаци десетак заробљених хрватских војника. Пред судом у Сплиту, Поповоћ је испричао да их је пресрела група непознатих војника одевених у црне униформе и са плетеним капама. Уз претњу оружјем одабрали су двојицу заробљених хрватских војника и одвезли их у непознатом правцу.

Један заробљеник је покушао да побегне и тада је настрадао. Према његовим сазнањима, други је страдао у месту Ђеврске, где га је претукла маса грађана.

– Остали су према мојим сазнањима спроведени у Книн – испричао је Поповић. Он је казао да је Служба безбедности Војске РСК спровела истрагу о том догађају, о чему постоје писани извештаји, и да је утврђено да војници који су отели двојицу заробљеника нису били с подручја Крајине, нити припадали некој формацији РСК.

Тврђава у рукама МУП РСК

Када је реч о малтретирању и убиствима затвореника у книнској тврђави, већина сведока одбране је саслушана 24. и 25. маја.
Они су оспорили не само да су Книнџе командовале тим затвором, већ и да су имале било какве везе са затвореницима.
Некадашњи начелник СУП-а Книн је казао да су затвор формирали Министарство правде РСК и СУП Книн, те да је био у искључивој надлежности полиције.
Други сведоци су потврдили да су се затвореници хранили из кухиње и ресторана на тврђави као и сви други који су боравили на том подручју, као и да су личну хигијену одржавали у санитарном чвору и купатилу ресторана и летње позорнице.

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Сведок Перо и Капетан Драган | Јадовно 1941.

Капетан Драган из затвора (1): Дијаспора ме држи у животу …

Капетан Драган: Побиједићу Хрватску на суду | Јадовно 1941.