БАЊАЛУКА, 6. АПРИЛА (СРНА) – Почетак рата у Сараjеву 6. априла 1992. године био jе почетак прогона Срба из овог града и наjвећег етничког чишћења у Европи од Другог свjетског рата, сагласни су политичари и истакнути српски интелектуалци.
Они истичу да jе приjе рата у Сараjеву живjело око 160.000 Срба, а да их данас нема ни 10.000, и то углавном старих.
Бивши предсjедник Републике Српске Биљана Плавшић истиче да jе у Сараjеву данас много мање Срба него што их jе било у вриjеме турске владавине.
„Рушење Устава за мене jе значило почетак рата. Срби га нису жељели. Они нису жељели да разараjу Југославиjу. Нису имали никаквог интереса за рат, али jе очигледно да су муслимани имали“, каже Плавшићева, преноси „Глас Српске“.
Плавшићева, коjа jе уз Николу Кољевића изабрана за српског члана Предсjедништва Социjалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима 1990. године, подсjећа да су њих двоjе дали оставке 8. априла, два дана послиjе сjеднице Скупштине на коjоj jе без њих донесена одлука да буде „подигнута“ Териториjална одбрана, чиме jе Предсjедништво остало без представника српског народа.
„Узела сам папир и написала оставку. Сjећам се добро те реченице да jе то распад БиХ, да jе одлука донесена без присуства представника Срба, исто као што jе и у октобру донесена одлука о независности и написала сам jош да, пошто jе то наjава рата, jа у томе нећу да учествуjем“, каже Плавшићева.
Она подсjећа да jе Сараjево некада било други град у бившоj Југославиjи по броjу Срба, а данас то више ниjе, него jе то „град jезе“.
Књижевник Раjко Петров Ного каже да већ долази до обjективизациjе свега оног страхотног што се у Сараjеву дешавало већ долази, jер нема злочина коjи се може сакрити, иако се jош не зна тачан броj убиjених сараjевских српских цивила.
„То да Срби нису имали шансе да избjегну рат већ jе опште мjесто, о томе све више говоре и странци. Рат се могао избjећи, али они са стране коjи су га програмирали, уз балканске страсти, то су операционализовали удруженим снагама“, каже Ного и додаjе да у Сараjеву данас има више Кинеза и муџахедина, него Срба.
Привредник и бивши политички функционер Раjко Дукић каже да су прогони и убиства Срба почели много приjе почетка рата, што доказуjе и данашњи Закон о правима бораца Федерациjе БиХ коjи борачки ратни стаж припадницима Патриотске лиге и „Зелених беретки“ признаjе од 1. марта 1991. године, дакле читаву годину приjе почетка рата.
„Срби никакве везе немаjу са изазивањем и отпочињањем рата. Они су покушали на сваки начин да га избjегну, али за то нису имали шансе“, каже Дукић, коjи jе и сам био на списку за ликвидациjу.
Он подсjећа да jе тадашњи предсjедник Предсjедништва РБиХ Aлиjа Изетбеговић потписао Кутиљеров план коjи jе значио мир, па jе одустао од тога по наредби америчког амбасадора Ворена Цимермана.
„Срби су из Сараjева протjерани. Борбе послиjе тога биле су само борбе за голи опстанак“, каже Дукић и додаjе да су Срби у Сараjеву 1991. године прекрижени као конститутивни народ, а историjа ће показати, као и за оно што се сада дешава у сjеверноj Aфрици, ко jе покренуо те ратове.