arrow up

Подијелите вијест:

“Плави шљемови” помогли злочин над Србима

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију “Бљесак”, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце.

Операција “Бљесак” била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.

У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН.

Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач.

Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране.

Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине.

У 6.00 часова хрватски оклопни одред ушао је у “тампон зону”, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских “плавих шљемова”.

Команда УНПРОФОР-а потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на западну Славонију, у којем нису наведени разлози.

Након почетка операције, јордански “плави шљемови” повукли су се у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

У избјегличкој колони Срба, који су се спасавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица.

Српски збјег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине заробљено је, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици.

Након заробљавања, хрватски судови осудили су велики број Срба за “ратне злочине”.

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избјегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избјеглих, и то углавном старијих људи.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

Данас парастос за Србе убијене у „Бљеску“

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

„Бљесак“ је још у мраку

Крвави мајски бљесак

Жарковић: Срби и даље обесправљени

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​