Планирали да отрују 6 милиона Немаца: Јеврејски тајни „осветници“ били права ноћна мора за нацисте!

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје ово игнорисање једноставно није могло да прође.

(Фото: Снимак екрана/Youtube/American Heroes Channel)

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје који су годинама гледали истребљење свог народа, ово игнорисање једноставно није могло да прође.

Уместо да осуде оставе правном систему, група осветника решила је да ствари узме у своје руке. Како се Други светски рат ближио крају, десетине хиљада преживелих је ослобођено из логора смрти који су постојали широм Хитлерове нацистичке државе.

Ипак, ни највећи песимисти нису могли да предвиде сву величину ужаса која је откривена у првим месецима након маја 1945. године и тада је постало јасно да ће бити немогуће судити свим одговорним нацистима.

На суђењу у Нирнбергу оптужена су само 24 највиша званичника, а до 1949. године тек око 300 нациста је осуђено. Ово је у пракси значило да је огроман број људи одговорних за Холокауст једноставно слободно одшетао.

За Јевреје који су током Другог светског рата поднели највећа страдања, ово је било неприхватљиво.

Лов на нацисте

Да је потребно „правду узети у своје руке“ прво је јавно рекао Аба Ковнер, борац за слободу и касније један од највећих израелских песника. Још 1945. он је говорио о божијој освети и казни која ће сустићи све нацисте. Такође је сугерисао да је на Јеврејима да им такву судбину омогуће.

Као одговор на Ковнеров позив на акцију формирано је неколико група које су планирале да изврше „божију вољу“. Једна од њих у историји је постала позната као „Нокмим“, што на хебрејском значи „Осветници“. Имала је око 60 чланова који су углавном били преживели логораши, чланови Јеврејске британске бригаде, али и волонтери из Палестине. Сви они су у рату изгубили породице или пријатеље и сада су тражили освету.

Осветничка група кренула је у потрагу по Немачкој и Аустрији тражећи СС официре и нацисте који су директно били одговорни за смрт Јевреја.

Прерушени у француске и британске војнике, процењује се да су пронашли и убили око 300 мушкараца. Ови нацисти су упуцани, задављени, прегажени или обешени како би њихове смрти деловале као самоубиства. Једном приликом, Осветници су се ушуњали у болницу и убризгали ињекцију пуну керозина бившем званичнику Гестапоа.

Отровати 6 милиона Немаца

Ковнер је ускоро смислио план који је превазилазио појединачна убиства. Заједно са другим Осветницима он је намеравао да отрује водоводе у пет градова укључујући Берлин, Минхен, Хамбург, Нирнберг и Вајмар. Болест која би се тако проширила требало је да убије шест милиона Немаца – исто колико је Јевреја страдало у Холокаусту.

Пре него што је овај страшни план спроведен у дело, Ковнер је отпутовао у Палестину како би се састао са Хаимом Вајцманом, човеком који ће убрзо после тога постати први израелски председник.

Иако има индиција да је Вајсман прво подржао план, други званичници су га убедили да би такав драстичан чин уништио сваку шансу за оснивање израелске државе. Када је Ковнер кренуо назад за Европу носећи отров са собом, ухапшен је и план на срећу никада није спроведен у дело.

План Б

Ипак, Осветници су имали и План Б. Уместо да отрују 6 милиона Немаца решили су да на исти начин убију ухапшене званичнике СС-а који су се налазили у савезничком логору у Нирнбергу. Један млади Јеврејин, плавих очију и аријевског изгледа, успео је да се запосли у затворској пекари и мало по мало унутра уноси арсеник.

У априлу 1946. године пекар и још три Јеврејина отровали су 3.000 векни хлеба од чега се разболело око 1.900 затвореника. Број оних који су умрли никада није са сигурношћу утврђен, али се процењује на око 1000 људи.

Активности Осветника уопште се нису свиделе влади САД-а. Уместо да се Немачка и даље уништава, Америка се надала да ће у овој држави успети да изгради савезника који ће помоћи у борби против Источног блока. Британци су такође желели да се убиства зауставе, али војске ових држава нису учиниле ништа да спрече јеврејске џелате.

Прича коју је историја заборавила

Освета се наставила и током ’50-их. Користећи утабане руте за бежање, нацисти су се раширили свуда по свету, али су Осветници постали прави експерти у њиховом проналажењу. Успели су да дођу до Александра Лика, нацисте одговорног за смрт 100.000 Јевреја у логору Јагал у Естонији и натерали га да почини самоубиство. Такође су убили Паула Гислера, вођу нацистичке партије у Минхену, као и Ернеста Гравица, СС доктора који је осмислио гасне коморе.

Прича о „јеврејским осветницима“ у деценијама које су уследиле дуго је била заборављена. Вођа Осветника, Аба Ковнер, умро је 1987. године.

Тек почетком 21. века о активностима ових бораца почело је да се говори. За сада је најпознатији телевизијски филм „Они који не заборављају“ премијерно приказан у Израелу 2014. године, као и књига Риха Кохена из 2001. „Осветници: Јеврејска ратна прича“.

Причу о овој групи можете погледати испод.

Опрема: Стање ствари

(Историјски забавник/Мондо, 9. 11. 2020)