Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishПитање несталих у ратовима деведестих, једно је од најтежих у односима Србије и Хрватске. Њиме ће се убудуће бавити и специјални изасланици председника обе државе. Њихов циљ је усклађивање података и уједињење свих државних институција око проблема несталих. Могу ли у томе да постигну успех који нису државне комисије и политичари?
„Зна се ко их је побио, како су побијени, све се зна, само се не зна где су тела покопана“, рекла је Мира Деветак.
Зато су и 23. пут пред годишњицу Олује породице несталих тражиле исте одговоре. Трагаће убудуће за њима и специјални изасланици председника. Са хрватске стране, градоначелник Осијека Ивица Вркић, са српске Веран Матић – који је питање ратних злочина обрађивао кроз продукциони и хуманитарни рад.
„Поента је била да се направи некакав мост који неће зависити од дневне политике, јер ми нисмо у дневној политици. До сада није било потпуног укрштања свих институција на заједничком циљу. Наша мисија је да се те снаге обједине“, каже Веран Матић.
Србија трага за готово 1.800 несталих Срба на подручју хрватске државе. Готово половини траг се изгубио током акције Олуја. Сличан број Хрвата је на евиденцији друге стране. Осим потраге, дуго се чека и на идентификацију.
„Службено, кажу на састанцима, да су им пребукирани ти простори, спремишта где се одлажу посмртни остаци. У четири ока кад их питам – што не радите људи, године су прошле, то нема нигде – ви их убили, покопали, треба да их извадите – кажу, а шта ћемо ми онда? Тражимо и ми, како ћемо пред народ“, каже Саво Штрбац из „Веритаса“.
Другачији приступ, задатак је за нове актере. Ивица Вркић који је за хрватског изасланика именован пре шест месеци спремност је показао током посете Београду.
„Уздамо се да ћемо интензивирати рад и смањити бол у породицама несталих“, рекао је Вркић.
Српски предлаже приоритете.
„Може се видети да је недопустиво да, рецимо седамдесетак гробних места који су идентификовани и прихваћени и са једне и са друге стране нису до сада ексхумирани, преко 400 остатака тела у загребачкој шалати такође нису идентификовани. Постоји низ утврђених ситуација који се могу неким озбиљним планом решавати“, каже Веран Матић.
„Решити га неће сигурно у догледно време. А да ли могу нешто поспешити, иницирати наравно да могу. И свака мала помаже, каже наш народ. Они ће моћи нешто да ураде ауторитетом председника, који су их поставили“, каже Штрбац.
На решавање судбине несталих, две државе обавезале су се још 1995. и 1996. године споразумом и протоколом. Проритет је и у суботичкој декларацији из 2016. Први састанак изасланика могућ је крајем месеца.
Извор: РТС
Везане вијести:
Где су нестали Срби из Хрватске ако су све жртве — Хрвати
Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.
РАДИВОЈ ЦВЕТИЋАНИН: Срби ће у Хрватској нестати
