Забрањено спомињање

Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице

Ратко Дмитровић

Нема ту ничег новог и нема места чуђењу. Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа, па зашто би данас било другачиjе. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац? Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убиjено jе више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреjа, Цигана…

Ниjе ово „великосрпски jасеновачки мит“ већ податак Земаљске комисиjе Републике Хрватске, из 1945/46. године, комисиjе у коjоj ниjе било Срба. Од свих логора Другог светског рата наjстрашниjи, по начину убиjања, био jе Јасеновац. Али, као да ниjе постоjао. Европа не зна за Јасеновац, нити jе Јасеновац интересуjе.

Зна ли неко у Европи да jе у првоj години рата Независна Држава Хрватска у систему логора Јадовно ликвидирала 40.000 Срба. Не зна, нити jе то занима. А и зашто би, жртве су Срби.

Ко jе у Европи чуо за покољ у глинскоj цркви, по начину где jе изведен и како jе изведен, наjстрашниjи злочин у људском роду за последњих 200 година. Ритуално клање Срба, њих више од хиљаду, на светом месту, у цркви, на олтару. Европа о томе не говори. Разумљиво, жртве су Срби.

Ко данас у Европи сме да спомене податак да jе из Хрватске, од 1990. до 1995. године, протерано наjмање 450.000 Срба, да им jе отето 37.000 станова, срушено на десетине хиљада кућа, да их jе неколико хиљада убиjено? Зна ли Европа да jе у Сиску, у лето 1991. године – први jе о томе проговорио Стипе Шувар – убиjено више од 500 Срба? Не зна, нико jоj ниjе казао. Забрањено jе.

У Сараjеву jе за време последњег рата убиjено око 7.500 Срба. Углавном из непосредне близине. Наjмање их jе страдало од деjства српске артиљериjе, као што жели да прикаже бошњачка страна. Те Србе нико не спомиње, они никоме у Европи нису важни. За њих нема декларациjе.

У околини Сребренице, од 1992. до 1995. године, муслиманске снаге убиле су, на страшан начин, бираjући дане великих православних празника, 3.267 Срба, у огромноj већини жена, деце и стараца. Европска jавност о томе ништа не зна, ниjе jоj казано, не сме да се каже.

Злочин у Сребреници нико не пориче, Срби свакако не, али Срби траже, моле, да се макар спомену њихове жртве коjе су, ово jе изузетно важно, пале прве, много пре Сребренице. Не вреди, убиjање Срба међународна заjедница не бележи као злочин.

Знам да jе све ово већини вас познато, да вам jе мука и од спомињања српских страдања и од односа Европе према том страдању, али ако о овоме престанемо да говоримо, ако заувек заћутимо, изгубићемо и то jадно право да се бар подсећамо ми Срби између себе. Друге то не интересуjе.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић