Србија и случај Грас

Пише Ратко Дмитровић

Држава Израел ставила jе поред имена немачког нобеловца Гинтера Граса „непожељна особа“ и таj допис доставила свим граничним прелазима jевреjске државе. Одлука jе публикована jавно, да зна цео свет, а разлог лежи у стиховима песме „Шта мора бити jасно речено“ коjу jе недавно написао и обjавио Грас.

Шта jе толико узнемирило и огорчило Јевреjе? Гинтерово упозорење свету да би Израел, као нуклеарна сила, могао сравнити Иран са земљом. У изjавама датим након обjављивања песме Грас jе додао да се Израел у савременом свету понаша као некада ДДР (Демократска Република Немачка) док jе министра иностраних послова Израела упоредио са шефом таjне полициjе ДДР-а.

Поjединости односа Грас-Израел, у овом случаjу нас не занимаjу; остаћемо на одлуци Владе Израела да Граса стави на листу особа непожељних у jевреjскоj држави. Ако мене питате да ли jе ово претерано, одговорићу вам да ниjе. То jе нормална реакциjа jедне озбиљне државе. Тако раде озбиљни људи.

Како се на том пољу понаша Србиjа? Несхватљиво. То свет jош ниjе видео. Србиjа своjе неприjатеље и крвнике негуjе, позива у госте, одликуjе и награђуjе. У Београду су поштованиjи и цењениjи странци коjи су тражили бомбардовање Србиjе од оних коjи су се том бомбардовању противили. Ако мислите да по овом питању постоjи разлика између понашања некада Милошевића, касниjе Коштунице, данас Тадића, варате се. Ево примера.

Бернар Анри Леви, самозвани „француски филозоф и независни интелектуалац“, у стварности битанга, лезилебовић коjи децениjама живи на туђим несрећама и ратовима, савремени вампир, човек коjи jе деведесетих „бранио“ Сараjево и Босну од „српског фашизма“, наjвише промовишући себе, а недавно, уочи свргавања и ужасне ликвидациjе Гадафиjа, предводио кампању за напад НАТО на Либиjу.

Леви jе своjевремено организовао каменовање jугословенске амбасаде у Паризу, написао нарамак текстова у коjима Србе назива варварима, фашистима, савременим нацистима… и након тога мирно отишао у Београд. Чак три пута за време владавине Милошевића. Нико му реч ниjе рекао, ни режим ни опозициjа. Нас неколико новинара коjи смо се над тим jавно згражавали – не рачунам. Коме смо ми важни?

Демократе су Левиjа у „ослобођеноj Србиjи“ угостиле 2001. године. Приказао jе у центру Београда своj филм „Босна“ (из сваког кадра цури мржња према Србима) одржао трибину на коjоj jе Србима поручио да поразе фашизам у себи… и отишао. Као гост коjем jе Београд приредио срдачну добродошлицу.

Ђерђ Сорош, jедан од наjгласниjих у свету међу онима коjи су тражили бомбардовање Србиjе, навратио jе у српску престоницу, Београд, 2003. године, почетком jуна. Дочекала га jе раздрагана дружина новинара и припадника „невладиног сектора“ а потом се службено састао са Наташом Мићић, у то време в.д. председником Србиjе. Њоj jе у лице казао да Косово треба да буде независно, да ће се то сигурно догодити, сео у авион и отишао у Приштину.

Маjкл Волцер, уважени амерички професор с Универзитета у Принстону, уложио jе велики напор обjашњаваjући америчкоj jавности нужност светског оружаног напада на Србиjу коjи би, разуме се, предводио НАТО. Десет година касниjе руководство Београдског универзитета доделило jе Волцеру титулу почасног доктора. Лично му jе то у Београду уручио ректор БУ Бранко Ковачевић.

Нема простора да унутар ове теме наведем и срамне случаjеве понашања грађана Србиjе, савременоj светскоj политици непознате, коjи не да нису санкционисани (а постоjи законски основ) већ су награђени као, на пример, Милан Ст. Протић коjи се jавно нудио да у име Срба и Србиjе потпише одваjање Косова и Метохиjе од Србиjе и након тога добио место амбасадора Србиjе у Шваjцарскоj.

И како онда таква Србиjа може од некога да тражи и очекуjе поштовање.

Извор: vesti