РАТКО ДМИТРОВИЋ: Ево коју је истину, стару стотину година, пресудну у односима Срба и Хрвата, оживео повратак Шешеља у Београд

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србиjи и даље jе роба коjа се наjлакше продаjе. То увек има купца, потрошача, тако jе већ стотину и више година. Та мржња jе константна, посебном терапиjом одржава се у животу, преноси с колена на колено (сећате ли се речи Жељка Керума на ту тему: „Тако смо одгоjени“) користи у припремама злочина, као притисак за етничко чишћење, за ослобађање од сопствене кривице, у предизборним кампањама, на међународном терену… где год jе потребно. Стануjе у мрачним собама Католичке цркве, у просторима научних установа, повjесних института, у културним круговима, породичном предању… Активира се сама од себе или с намером и поводом. У Хрватскоj постоjи и виц на ову тему, а гласи: Шта jе нетрпељивост? То jе кад мрзиш Србина више него што jе нормално.

У Хрватскоj jе мржња према Србима заиста нормално стање, ствар кућног одгоjа, саставни део личности. Има ли Хрвата коjи не мрзе Србе? Глупост, наравно да има, али такви (част Игору Мандићу) ћуте кад мржња према њиховим комшиjама Србима изађе на улицу, кад почне да дивља. Такви увек ћуте и оглашаваjу се, у правилу, оних дана кад све прође, у паузама између два излива зла.

ТРИЈУМФ МРЖЊЕ
У последњих стотину година регистровано jе неколико великих триjумфа ове мржње а два су посебно значаjна по ономе што су иза себе оставила: период Другог светског рата и године почетка распада СФР Југославиjе. Први jе физички прогутао више од пола милиона Срба, док jе други с простора Хрватске почистио скоро пола милиона Срба. У оба случаjа регистрована jе медиjска и политичка припрема; Срби су оцењивани као хегемонистички народ, дошљаци, реметилачки фактор, узурпатори свете хрватске земље, накот, раса тек нешто узвишениjа од животиња… а кад се ствари поставе на оваj начин, онда jе сваки злочин према Србима унапред оправдан, друштвено користан посао.

По окончању растакања Југославиjе − таj процес jе урађен по обрасцу из 1971. године (Маспок) и Уставу из 1974. године − Хрватскоj ниjе било довољно што jе протерала, рекох, пола милиона своjих грађана, потомака оних без коjих данас као држава не би ни постоjала (партизанске дивизиjе у Другом светском рату, на тлу данашње Хрватске, биле су састављене од Срба, процентуално и до 95 одсто) па jе кренула у чишћење остатака остатка Срба на своjоj териториjи. Не кроз одлуке владе Хрватске, толико несмотрени баш и нису, већ кроз однос на терену према Србима повратницима и онима коjи су остали да живе тамо. Нема боље илустрациjе за оваj начин утеривања страха међу Србе од случаjа ћириличних табли у Вуковару. О томе, веруjем, знате све.

Е, уместо да буду у дефанзиви, да у пракси доказуjу своjе Уставом означене антифашистичке темеље, уместо да похапсе локалне фашисте у Вуковару и другим местима у коjима све ове године траjе шовинистичко понашање локалног становништва, службени Загреб jе искористио хашко дегажирање Шешеља у Србиjу да би ову земљу додатно оцрнио. Класична замена позициjе: ако нећеш ти мене, хоћу jа тебе. То се зове одржавање инициjативе. Ни пола jада да jе ово први случаj, али ниjе. Хрватска на таj начин држи Србиjу у мат-позициjи већ 24 године. Дакле, Шешељ и Хрватска.

Какву опасност jе Загреб видео у Шешељу из 2014. године? И кад jе Шешељ уопште био некаква опасност за Хрватску? Ни деведесетих га нису озбиљно схватали, али су га, као и сада, употребљавали за подизање националног адреналина и степена мржње, проглашавали га лудаком, лакрдиjашем, Србином хрватских корена.

УПОТРЕБА ШЕШЕЉА

Шта jе то Шешељ по повратку из Хага рекао па да се цела Хрватска дигне на ноге? Нешто ново, страшно, опасно по ту земљу? Ништа од тога, Шешељ покушава да оживи своjу давно потрошену причу у коjу веруjе jош само мали броj људи а и они углавном из револта и фрустрациjа.

Никакве ту опасности за Хрватску нема, што службени Загреб зна боље од службеног Београда. Шешељ jе само искоришћен као повод да се она лавина мржње − ако хоћете блаже, нетрпељивости − наново сручи на Србиjу и Србе. Зашто баш сада? Због председничких избора, одржаваjу се кроз двадесетак дана. А због чега овако масовно и без изузетка? Због гореописаног, вековног односа хрватског друштва, пре свега политичке и културне елите, према Србима и Србиjи.

Колико jе све ово аморално, ослобођено сваке скрупуле, показуjе неколико чињеница. Пођимо од Јадранке Косор. Данас jе независни посланик у Сабору Хрватске, а некада jе била шефица ХДЗ-а, председница владе Хрватске, коjу су партиjски приjатељи избацили из странке. Она jе у Сабору иницирала усваjање наjпре националне, хрватске Декларациjе о Шешељу а онда jе то пренето на европски ниво и усвоjено у Стразбуру. Јадранка Косор данас живи у стану, централни део Загреба, коjи jе отет од српске породице Дробац. Након смрти родитеља, двоjица малолетних дечака Дробац остала су у стану, што jе одмах регистровано у Министарству одбране Хрватске. Дечаци су истерани (ово се у другим земљама зове фашизам) дат им jе неадекватан простор за становање а у њихов стан уселила се Јадранка Косор као „особа од изнимне важности за Републику Хрватску“. Један од браће Дробац извршио jе после тога самоубиство, док други, Момчило Дробац, данас преживљава у беди, сакупљаjући пластичне флаше. Косор jе у Сабору рекла да jе неморално и недопустиво ћутање владе Србиjе о ономе што говори Воjислав Шешељ.

Њену реторику развлаче и челни људи Хрватске, председник Јосиповић и премиjер Милановић. Јосиповић каже да jе повратком Шешеља у Београд пуштен дух из боце, што представља приличну реторичку и логичку будалаштину, а Милановић тврди како jе очекивао, и ниjе дочекао, да службени Београд осуди Шешељеве речи, прецизниjе, каже да jе очекивао мало људскости из Београда, али jе, вели, ниjе дочекао.

Хаjде да избришемо националне предзнаке, промешамо карте и упитамо, с позициjе принципа, потребе очувања непролазних вредности: Да ли се неко у Загребу икада извинио Србима што их jе у тоj земљи пола милиона мање него пре почетка рата деведесетих? Да ли jе бар осудио отимање њихових станова и имовине? Рече ли икада неко од хрватских челника − у посттуђмановском периоду од Рачана до Јосиповића − да му jе жао што jе Хрватска остала без пола милиона своjих грађана и да осуђуjе политику коjа jе довела до тога, ону исту политику виђену и 1971. године, у Маспоку?

Или, да ли се неко − Јосиповић, Милановић, министри, председник Сабора, председник Матице Хрватске, тамошње Академиjе − извинио Србима у Вуковару за фашистичко оргиjање коjе им се одиграва пред кућама, ево већ друга година, за сатанизациjу њиховог писма, константно жигосање вуковарских и уопште Срба у Хрватскоj као ратних злочинаца?

Или, ко jе из ове владе, и када, осудио Марка Перковића Томпсона и његове концерте, а држи их у центру Загреба, Сплита, Осиjека, широм Хрватске. Перковић jе следбеник усташке идеологиjе, пева у славу jасеновачких кољача, „Максових месара“, пева о потреби прогањања Срба и преко Дрине. Јадранка Косор тврди да обожава Томпсонову песму „Лиjепа ли си“. Пола њене владе ишло jе на сваки концерт Марка Перковића.

СКРИВЕНА ОПАСНОСТ

Шешељ jе на челу ванпарламентарне странке. Његов долазак у Београд поздравило jе неколико хиљада следбеника, на митингу организованом у центру Београда. Добро, нека их jе било и десет хиљада, како то Хрватскоj може да нашкоди? На другоj страни, у Загребу постоjи портал (не наводим адресу да им не правимо рекламу) коjи свакога дана посети преко 60 хиљада људи, а из коjег кипти мржња према Србима, што из „анализа“, што из колумни тамошњих ексклузиваца. Да ли се влада Хрватске икада оградила од тог медиjа и осудила његово деловање?

Али, ова прича криjе у себи jедну много већу опасност по Србиjу и Србе. О чему се ради? Хрватска покушава да уведе вербални деликт за Србе у Београду, у Србиjи. Они у Хрватскоj одавно су пацификовани и склоњени од медиjа. Ено вам случаj Радета Лесковца, jедног од лидера Срба из Барање и Славониjе, с адресом становања у Вуковару. Након два наступа на Хрватскоj телевизиjи, пре неколико година, кад jе изговорио неколико великих истина о „Домовинском рату“, у ствари поновио оно што jе за живота износио Јосип Бољковац, први министар полициjе Туђманове државе, Лесковац jе анатемисан и заувек склоњен из jавности. Игнорисањем, уз велику буку jавних личности из сфере хрватске политике и тзв. културе.

Дакле, краjњи циљ − уз пропратну националну хомогенизациjу и понижавање Србиjе − хрватске инициjативе да се осуди оно што говори Воjислав Шешељ своди се на елиминисање сваке помисли да се Хрватска на било коjи начин критикуjе или, што jе у политици апсолутно дозвољено, на то да се износе и бране политички програми коjи подразумеваjу и другачиjу конфигурациjу Балкана у ближоj или даљњоj будућности, и Хрватске у тоj конфигурациjи

Ако jе данас инкриминациjа изнети залагање да западна граница Србиjе jеднога дана буде на линиjи Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица, како се зове залагање „Хрватске чисте странке права“ из Загреба да Срем, скупа са Земуном, jеднога дана буде у саставу велике Хрватске? Неко ће на ово у Загребу, сигурно jе, казати да jе „Хрватска чиста странка права“ ванпарламентарна странка, састављена од психопата, и то може да се разматра као аргумент, али зар и Српска радикална странка ниjе ванпарламентарна странка у Србиjи, а што се њеног лидера тиче, управо наjутицаjниjи Хрвати ових дана шире причу да jе Шешељ обичан психопата. Где jе разлика у наведеном примеру, и у чиjу корист? Односно, лежи ли обjашњење целе ове приче у чињеници да се на рачун Србиjе и Срба сме изговорити шта коме падне на памет, док то у случаjу Хрватске представља говор мржње, претњу териториjалном интегритету те државе, опасност по регион?

Поручуjе ли то Хрватска, скупа с приjатељима из Европе, Николићу, Вучићу, Дачићу да и убудуће не смеjу да кажу ниjедну реченицу критике уперену према Загребу? Да им не пада на памет да се, на пример, упитаjу како данас у Хрватскоj живе Срби. И од чега живе. Истовремено, Зоран Милановић jе пре неки дан отворено поставио питање положаjа Хрвата у Србиjи.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

Стара хрватска песма – Jadovno 1941.

Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска …

Историографиjа без срама: Како су Хрвати ослобађали Београд …

То нико не разуме

Пакети за Вучића