Ракићев аманет

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека. Као што ниjе ово пре њега ни оно пре овога. Све дође и прође ко мутни Лаб, исти онаj поред ког су 1912. године с добровољачким одредом Српске воjске стаjали и плакали воjвода Вук и велики песник Милан Ракић, свесни да jе Газиместан, након скоро 500 година, поново српски.

Пре неколико дана, о Божићу, више стотина Срба, протераних с Косова и Метохиjе, покушало jе да посети гробове наjближих и на њима запали свеће. Многи нису успели: њихове аутобусе, и поред полициjског обезбеђења, каменовали су и вратили назад локални Албанци.

У Ђаковици jе било наjгоре. Пре бомбардовања 1999. године, у том граду живело jе 10.000 Срба. Данас, не рачунаjући четири старице у тамошњем манастиру, нема ниjедног. Краjем минуле године, одлуком општинских власти, у Ђаковици jе срушено пет српских, празних кућа породице Стевић. Да се, злу не требало, немаjу где вратити. И, ником ништа.

Пре долетања НАТО бомбардера Приштина jе имала 45.000 Срба. Данас их има 50. Ни за jедан аутобус. У Пећи Срба беше 30.000, данас само седам душа. У Призрену… итд. Све горе од горег.

Приштина тражи да Бриселски споразум искључи самоорганизовање Срба на Косову и Метохиjи, сваку везу с Београдом, а где тога евентуално и буде, да се све одвиjа по законима донетим у Приштини. Албанци посебно инсистираjу да север Косова буде мултиетнички. Као, њима jе посебно стало до тога. Колико им jе стало види се из горе изнетих броjки.

Где год jе на Косову албанска власт, ту Срба нема. Албанци су показали и стално доказуjу да неће, или не знаjу, да живе с другим народима. Кад год су имали прилику да господаре – под заштитом великих сила (Турска, Аустриjа, Немачка) или углавном сами, као сада – терорисали су Србе и друге неалбанце.

Неко ће рећи да jе то освета за понашање Београда према Албанцима у време бомбардовања. Узмимо да jе тако, али шта ћемо онда с временима пре 1999. године, пре 1998. године, с временом комунизма коjи jе Албанцима створио претпоставке за ово што данас имаjу и раде; шта са турским вактом? У Македониjи ниjе било ни рата ни рђавог понашања према Албанцима, па jе та држава, њен западни део, очишћена од свих коjи нису Албанци.

Зачуђуjуће jе с колико погрешних, скучених поставки Албанци и њихови лидери живе ово и овакво време. Веруjу ли, заиста, да ће остати тако како jе док jе сунца и месеца, да ће, тамо за двадесетак година, све бити као данас: Америка наjjача на свету, Немачка наjjача у Европи, Србиjа наjслабиjа на Балкану?

Имаjу ли Албанци неког историчара? Знаjу ли ко jе био Милан Ракић?

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић