Рачвасти језици

Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби

Црногорска академиjа наука и умjетности припрема „Рjечник црногорског jезика“.

Скандал! Циркус! Богами ниjе; ако признато од других
постоjи нешто што се зове црногорски jезик, онда jе логично да то има и
речник. Е, сад, што jе таквом сочињениjу адекватан jедино назив „Рjечник
српског jезика коjим се говори у Црноj Гори“, ниjе, изгледа, ничиjи
проблем.

Почетком двадесетог века, 1909. године у
Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис
становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби. Остатак су
Албанци. Црногорца ниjедног. Српским jезиком говорило jе 95 одсто
пописаних, остали албанским.

Доласком на власт
1945. године комунисти све Србе преименуjу у Црногорце. Језик нису
дирали. То jе урадио њихов баштиник, Ђукановић.

Тако смо добили и црногорски jезик а добићемо и горе споменути речник. Лека нема, таj процес jе окончан.

Хрвати
су до средине 19. века говорили чакавски и каjкавски. Онда су вође
Илирског покрета донеле одлуку да Хрвати као народ за службени jезик
узму српски, да пређу на штокавицу. Људевит Гаj jе о томе отворено
говорио, постоjе и писани трагови, наглашаваjући да су Хрвати прихватили
српски jезик као своj. И Јосип Јураj Штросмаjер то признаjе. Посао jе
по кратком поступку окончан Бечким договором, 1850. године. Таj документ
спада у ред наjзначаjниjих у историjи утемељења хрватске нациjе.

Бошњаци
као посебна етничка група, повезана религиjским нитима (ислам),
створена jе у другоj половини 19. века у глави Бењамина Калаjа,
аустроугарског намесника за БиХ. После свега што се у међувремену
догодило, Бошњаци су данас народ и говоре, тако кажу, бошњачким jезиком.
Не пиjу ни кафу, ни каву већ кахву. Довољно за нови jезик – бошњачки.
Само да ниjе српски.

Међународна лингвистика сваку
jезичку подударност на проценту већем од 75 одсто третира као jедан
jезик. Горе споменути „jезици“ подудараjу се са српским на проценту од
свега 100 одсто. Што рече онаj афористичар: Шта ће Црногорцима српски
jезик, кад они имаjу исти такав.

Али, нису
историjске чињенице наjвећа мука ове жалосне приче. Сви jезици рођени из
српског имаjу у Србиjи статус посебних jезика, па тако, писали смо о
томе, неки делиjа из Новог Пазара вози Ибарском магистралом 130 на сат и
кад га полициjа заустави, да наплати казну, он тражи преводиоца. Каже,
не говори српски већ бошњачки. Народ би рекао да се прави луд. Што и не
би кад му jе држава Србиjа дала ту могућност.

Српска
академиjа наука и уметности, Институт за српски jезик, већ годинама
предано ради на Речнику српскохрватског књижевног и народног jезика.
Српскохрватски као jезик постоjи jош само у главама неких Срба.

И откуд онда Србима право да окривљуjу друге за све своjе муке и невоље?

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости