Правило из чардака

Зашто након толико година од распада Југославиjе њеним некадашњим простором и даље влада правило на коjем jе настала Титова држава

Ратко Дмитровић

Сваки национализам jе опасан али jе српски наjопасниjи. Овако jе гласила максима jугословенских комуниста, она на коjоj jе Титова Југославиjа створена и одржавана у животу. На тоj логици озидан jе чардак назван братство и jединство, ова формула остала jе у животу након растакања Југославиjе; ево jе и данас живи, делуjе ефикасниjе него икада, а на њеноj примени наjвише инсистираjу они коjи с поносом истичу да су борци против тоталитарних идеологиjа, комунизма свакако.

Како се догодило да jе међународна заjедница почетком деведесетих прихватила горњу поставку, а потом растакање Југославиjе по линиjама коjе су давно повукли комунисти? Коjом и каквом логиком обjаснити став међународне заjеднице да су Срби и Србиjа jедини кривци у крвавом грађанском рату бивше Југославиjе кад и парчићи елементарне логике кажу да у грађанском рату нема и не може да буде невиних?

Знам, неки ће овде улетети с тезом да се деведесетих ниjе радило о грађанском рату већ о агресиjи Србиjе на Словениjу, Хрватску, Босну и Херцеговину. Одговарам подсећањем да jе та „агресиjа“ почела тако што су руководства наведених република Југословенску народну армиjу преко ноћи прогласила окупаторском иако се ради о воjсци коjа jе на том простору боравила претходних 45 година, као jедина оружана сила постоjеће државе. Легитимна и неупитна.

Прошле су године од последњег ратовања на тлу бивше велике државе. Остварени су сви циљеви малих народа и народа у настаjању. Решена су сва мањинска питања али се и даље отвореним држи већинско, српско питање. Срби су и даље проблем, каже међународна заjедница, уз хорско подржавање из бивших комунистичких република а данас самосталних држава. За Европу ниjедан национализам на Балкану ниjе опасан, осим српског. Оно што ниjе дозвољено ловачкоj организациjи Србиjе, дозвољено jе армиjама и паравоjним формациjама осталих државица.

Од Србиjе jе отето Косово, Срби су избрисани у Словениjи, готово протерани из Хрватске, а оно мало што их jе остало изложено jе шикани сваке врсте; у Црноj Гори ниjедан Србин не може да добиjе иоле значаjну функциjу у државноj администрациjи… али за Брисел и Вашингтон то ниjе проблем. Њима jе наjважниjе хоће ли се Вучић и Николић поjавити у Сребреници; хоће ли Влада Србиjе прихватити све што траже Албанци на Косову, хоће ли Вучић, или неко од његових министара, потписати документ чиjи jе практични значаj раван признању независности Косова.

Да, све ово jе нелогично, скоро необjашњиво, осим у случаjу примене формуле с почетка текста.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић