Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легиjа и I Пролетерска)
Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на своjоj кожи и дан данас. Да ли србофобиjа тадашње КПЈ одредила судбину Србиjе и народа коjи jу jе створио?
Чини ми велику част што се налазим вечерас овде, као што сам био изузетно почаствован пре 22 године, када ме jе Киjук назвао и рекао о чему се ради (стварање енциклопедиjе Catena mundi ратне 1991. године) и предложио да напишем текст. Не могу да опишем како сам се осећао кад ми jе споменуо имена људи коjи ће ту да се нађу, мислим да сам наjмлађи међу тим ауторима, или сам jедан од наjмлађих.
Договорили смо се да пишем о нечему што jе у том тренутку било изузетно актуелно, што сам, радећи тадашњи посао, пратио. У питању jе било, од два велика конвертитства, идеолошког и националног, коjа су довела до наjвећих српских страдања у 20. веку, да пишем о идеолошком конвертитству. Наравно, време jе такво било да ниjе било бољег примера од тадашњег председника Хрватске и оснивача ХДЗ-а, Фрање Туђмана. Покушао сам у назнакама, догово jе био такав, да кажем нешто мало више о биографиjи човека коjи jе четири године, то jе неспорно, провео с пушком на рамену борећи се против фашизма, и онда, за многе и дан данас таjновито и чудно, прелази кроз одређено време наjпре врло кратко, а онда отворено, на страну оних против коjих се борио. Ја ћу само кратко, jер jе огромна тема, да наставим таj текст.
У Дрездену jе 1928. одржан 4. Конгрес КПЈ. Ја сам написао наjмање 10-15 текстова на ту тему, говорио више пута, и ниjе ми тешко, jер сматрам да jе то jедан од преломних, изузетно важних датума у новиjоj српскоj историjи, коjи jе Србима донео велику несрећу. Дакле, на том Конгресу, чиjи програм, тамо усвоjен, никада ниjе опозван, никада ниjе промењен, и остао jе да важи до дана данашњег. Ако неко мисли да КПЈ не постоjи и дан данас, вара се. Коjе су основни елементи тог програма? Они су просто невероватни.
Све што jе тада договорено, 1928. године, остваруjе се до данас. Све ово што смо сведочили, са великим жртвама, записано jе 1928. године у Дрездену, на Четвртом конгресу КПЈ. У наjкраћем: разбиjање Краљевине Југославиjе, стварање независних држава Словениjе и Хрватске, одваjање Воjводине од Србиjе и стварање велике државе Албанаца.
Четири године након дрезденског конгреса, 1932. године у Лици избиjа тзв. усташки устанак, кога води Анте Павелић, а помаже му Лубурић. Слаби су тада били и доживљаваjу пораз у врло кратком времену, међутим, шта се догађа?
Одмах по избиjању, орган КПЈ, коjи се звао „Пролетер“, обjављуjе на насловноj страни проглас у коме позива народе Југославиjе, а посебно у Хрватскоj, да се сврстаjу на усташку страну против хегемонистичке власти српске у Београду. До данашњег дана, ако пратите, све што се касниjе догађало, показало jе нешто што jе обjашњиво – да су сви комунисти на простору бивше Југославиjе били национално одређени, само су Срби били антиСрби. Наjбољи пример за то jе Андриjа Хебранг.
Хебранг jе, као што знате, завршио у Јасеновцу, Лубурић га jе пустио, била jе нека размена, и таj њихов кратак разговор jе врло интересантан и обjашњава историjу овога о чему говоримо. Син Андриjе Хебранга, коjи се такође зове Андриjа, живи данас у Хрватскоj и jедан jе од оснивача ХДЗ-а, иначе Јевреjин по маjци, коме су из маjчине породице завршили у Јасеновцу (опет jедан феномен) има велико разумевање за усташки покрет и за Макса Лубурића на краjу краjева.
Ми смо овде данас где jесмо по свим елементима прогрма КПЈ усвоjеног 1928. године у Дрездену. Плашим се да ми као народ нисмо до краjа сагледали све оно шта нам jе комунизам донео у 20. веку. Наjудаљениjа тачка од српског становишта, ако оно уопште постоjи, jе комунистичко становиште.
Извор: СРБИН ИНФО
Везане виjести:
Ратко Дмитровић: „Седло белог коња“ – Jadovno 1941.
Последњи хрватски борац против усташтва – Jadovno 1941.
Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска …