Нови суноврат Хрватске у глиб мржње према Србима

Откуд сада, кад jе Хрватска на корак до равноправног чланства у Европскоj униjи, провала мржње према Србима у тоj држави, има ли ту система, одређених циљева и ко попушта ланац привезаног зла коjе jе мировало неко време 

Ситуациjа jе била толико усиjана да jе председник Владе Зоран Милановић сазвао ванредну конференциjу за новинаре и тоном коjи за њега ниjе карактеристичан саопштио да се Хрватском шири мржња према Србима и да ће његова влада учинити све што jедна држава може како би се зло зауздало. Инициjална петарда био jе Здравко Мамић, председник НК „Динамо“, из Загреба. Таj jе, наjблаже речено, манит. Пуних десет година забавља хрватску jавност, вређа новинаре, псуjе им маjку пред камерама, куне, прети да ће све набити на… знате већ, баца се по поду, цепа кошуље веселећи се уз песме Тозовца и Томе Здравковића, опомиње Хрвате да се чуваjу jуго-србо новинара. Психиjатри би рекли да jе у питању класичан пример поцепане личности чиjи се делови тек повремено сусрећу.

СТВАРНИ МОТИВИ МАМИЋЕВОГ СТРАХА

Прошле године формирана jе нова Влада Хрватске, на челу са Зораном Милановићем (СДП) – прилично чудном поjавом за хрватску стварност, али о томе касниjе – и у тоj влади ресор науке, образовања и спорта припао jе Жељку Јовановићу, Србину, пореклом из Босне. Он jе, на самом старту, наjавио улазак државних инспектора у фудбалске клубове, пре свих „Динамо“ и „Хаjдук“, што jе Мамић jавности представио као напад на њега, знаjући шта све истражни органи могу да пронађу у „Динаму“. У том клубу ништа се не може догодити без браће Мамић, Здравка и Зорана, они о свему одлучуjу, а Здравко зарађуjе огромне суме новца на продаjи фудбалера, пошто у „Динаму“ могу да играjу само они коjи имаjу уговор са Мамићевом менаџерском агенциjом. Дакле, уплашен од могућег развоjа догађаjа Мамић jе, пре неки дан, гостуjући на jедноj загребачкоj радио-станици, почастио Јовановића увредама какве се одавно нису чуле у Хрватскоj. На националноj основи, наравно. При томе jе било и генерализовања; Мамић се потрудио да Јовановића стави у контекст из коjег jе било савршено jасно да он (Јовановић) мрзи све што jе хрватско зато што долази из редова српског народа где jе та мржња, jе л те, уобичаjена. Дигла се кука и мотика, реаговао jе и председник Јосиповић, Милановић, неколико министара, али и тужилаштво коjе jе дало налог да се Мамић приведе. Преспавао jе ноћ у истражном затвору и дежурни судиjа га пушта на слободу. Према сведочењу присутних Мамић се, после одлуке да изађе на слободу, бацао по судници и љубио под хвалећи бога и судиjу. Сутрадан jе дао интервjу jедном београдском таблоиду и извињавао се Србима, посебно наглашаваjући да он у Београду има више приjатеља него цела хрватска влада заjедно.
Дан пошто jе Мамић изашао из притвора букнула jе нова, jавна мржња према Србима. На састанку локалног ХДЗ-а у Слатини (месташце у Подравини) као гост поjавила се Ружа Томашић, заступник у Сабору Хрватске, председник Хрватске странке права – Анте Старчевић, и у делу разговора о српско/хрватским односима поручила jе да jе Хрватска за Хрвате, а остали су у њоj само гости. Аплауз окупљених био jе буран и дуготраjан. Сутрадан су претучена српска деца на путу Кистање-Манастир Крка, недалеко од Книна. То jе Милановића разбеснело до мере сазивања ванредне конференциjе за новинаре.

РУЖА НЕ МИРУЈЕ, ВЕЋ ПОТПИРУЈЕ

Али Ружа Томашић не мируjе, обjашњава да ниjе баш мислила како jе испало да мисли, али додаjе да сви коjи Хрватску не воле могу да потраже другу државу. „Хрватска телевизиjа“, ко зна због чега, зове Ружу у Трећи дневник и даjе jоj могућност новог националистичког дивљања – без да jе новинар прекине или jоj супротстави своjе мишљење, како jе казао Милановић – и при том напада Пуповца и Станимировића (СДСС), казавши да jе оваj други своjевремено у Вуковару изjављивао да jе то српски град. Отишла jе и даље тврдњом да jе Воjислав Станимировић слао Хрвате на стрељање, на вуковарску Овчару. Станимировић дан касниjе сазива конференциjу за новинаре у Загребу, све негира, позиваjући се на државне органе Хрватске коjи су истраживали његову улогу у вуковарским борбама (Станимировић jе иначе лекар и био jе управник болнице у Вуковару, пошто су у таj град ушле jединице ЈНА) и оптужуjе Ружу Томашић да jе србофобична. Не веруjем да jе дотичноj госпођи тиме нанео душевне боли, нити jе повредио, пошто се целокупна политичка кариjера Руже Томашић заснива на отвореноj или лоше прикривеноj мржњи према Србима. Она jе, у децембру прошле године, тражила од Срба у Сабору Хрватске да пазе како говоре, да се обавезно служе хрватским jезиком, односно да не употребљаваjу речи „коjе она не разумиjе“.

А ко jе Ружа Томашић? Рођена jе у jедном селу близу Маглаjа, у Босни, одакле се породица Томашић сели у Славониjу. Почетком седамдесетих у потрази за бољим животом Ружа одлази у Канаду, код сестре. Уписуjе средњу полициjску школу, завршава jе, и облачи униформу. С обзиром на висину (180 цм) и физичку конституциjу, препоручуjу jоj да тренира борилачке вештине, што она прихвата, и ускоро добиjа нове послове. Тако jе, што jе интересантно, учествовала као каскадер у снимању двадесетак епизода чувене сериjе „Досиjе X“. Када jе оно Туђман, као председник тек основане Хрватске демократске заjеднице, сакупљао новац по хрватскоj диjаспори, у Канади му Хрвати даjу обезбеђење чиjи jе шеф била Ружа Томашић. Она се Фрањи свидела и позива jе да се врати у Хрватску, „чим ХДЗ побjеди“. И би тако; ХДЗ преузима власт, а Ружа се враћа у Домовину. Туђманова странка jоj беше некако сувише мекана по националним питањима и доноси одлуку да се учлани у Хрватску странку права, у то време усташку по свим елементима. Касниjе се та партиjа губи у идеолошком, политичком и сваком другом смислу, из ње настаjе неколико нових странака, па jе тако Ружа Томашић данас председник ХСП – Анте Старчевић. На последњим парламентарним изборима добила jе подршку Сплићана и околине, тамо jоj jе изборна база, и сада седи у Сабору.

СТАРА МРЖЊА – НОВИ ОБЛИК

Откуд ова провала мржње према Србима у Хрватскоj баш сада, у данима кад хрватска влада припрема свечана одела за приjем Хрватске у равноправно чланство Европске униjе, и да ли jе та опака работа покренута са циљем да се Хрватска малчице облати? Одговор на други део питања jе негативан; овде се ради о староj мржњи према Србима коjа само мења облике, повлачи се у сенку с времена на време, чами стрпљиво и чека своj тренутак да заурла са ланца коjи увек неко држи, попушта и затеже. Мржњу према Србима у Хрватскоj већ двадесет и неку годину надувава и смируjе Хрватска демократска заjедница.
Што год ми мислили о Иви Санадеру он jе ХДЗ очистио од усташтва, а потом и од екстремних хрватских националиста. Ту политику, по инерциjи, у потрази за наjкраћим путем ка вратима ЕУ, прихватила jе и проводила Јадранка Косор, а онда се поjавио Томислав Карамарко. Победио jе на страначким изборима, истерао Косор из ХДЗ-а, ослободио се њених наjближих сарадника и обновио атмосферу из раних деведесетих. Карамарко jе више од просечног хрватског националисте, неће се отворено залагати за рехабилитациjу усташтва и НДХ, али редовно одлази до Блаjбурга, често говори о „великим злочинима против Хрвата на Крижном путу“, тражи да се процесуира оних неколико стараца (Калањ, Бољковац, Манолић, сви превалили деведесету годину живота) коjи су у Другом светском рату носили капе са петокракама, нуди нову туђманизациjу Хрватске, замера Јадранки и Санадеру коалициjу са Пуповцем… У медиjскоj групациjи Хрватске Карамарко и ХДЗ наjвећу подршку имаjу од тиражног и утицаjног „Вечерњег листа“. То jе готово њихово страначко гласило. „Вечерњи лист“ има уређивачку политику коjу jе наjлакше и наjбрже сагледати читањем колумни четворице његових коментатора: Милана Ивкошића, Милана Јаjчиновића, Тихомира Дуjмовића и Звонимира Деспота. Сваки њихов текст jе или величање ХДЗ-а, или распиривање мржње према Србима. Трећег приступа нема. Али, због чега баш сада надувавање те мржње? Хрватска jе економски на коленима, Милановићева влада нема решење да заустави привредни колапс те државе и то jе из дана у дан све jасниjе. ХДЗ процењуjе да jе погодан тренутак да се СДП-у, темељу те владе, зада одлучуjући ударац и изазову ванредни парламентарни избори. Зато ова дестабилизациjа друштва, па и државе – имаjући у виду жесток судар ХДЗ-СДП – а Срби су ту, што би рекли лингвисти, обjекат вршења радње. Наjкраћи пут националне хомогенизациjе Хрвата jе подстицање мржње према Србима. То савршено функционише већ 100 година.
Тешко jе рећи како ће се у свему снаћи Зоран Милановић, али то jе, да се вратимо на почетак текста, човек коjи за разлику од свих хрватских политичара, укључуjући Јосиповића, до сада никада ниjе рекао ниjедну реченицу коjа би могла да звучи увредљиво, претећи, погрдно или иоле негативно за Србе. Можда jе таj човек нада да ће се Хрватска, некада и некако, ослободити мржње према Србима. Или jе бар свести на разумну меру.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: ПЕЧАТ

Везане вијести: Ратко Дмитровић